Sirija: da li je moguće brzo regulisanje sitaucije posle terorističkog akta?

Poslednji teroristički akt u centru Damaska koji je odneo više od 50 života, ponovo dovodi u pitanje mogućnost skorog regulisanja situacije u Siriji. Odgovornost za eksplozije za sada nije preuzela na sebe ni jedna opoziciona grupacija. O tome će biti reči i na sastanku novog državnog sekretara SAD Džona Kerija sa ministrom inostranih poslova Rusije Sergejom Lavrovom, koji treba da bude održan 26. februara u Berlinu. Istina, posebnog optimizma povodom susreta nema.

Još pre susreta sa svojim američkim kolegom Sergej Lavrov je izrazio nedoumicu povodom toga što su SAD blokirale nacrt izjave SB UN za štampu koji je pripremila Rusija i koji sadrži osudu terorističkog akta u Damasku. Lavrov je posle sastanka u Moskvi sa ministrom inostranih poslova Kine Jangom Jiečijem direktno rekao da Moskva vidi u tome ispoljavanje dvostrukih standarda i opasnu tendenciju povlačenja američkih kolega od osnovnog principa bespogovorne osude svakog terorističkog akta.

Džon Keri će se uputiti 24. februara u svoju prvu stranu turneju po Evropi i Bliskom Istoku. Vašington bi hteo da učini sitauciju u Siriji jednom od glavnih tema sastanka sa ruskim ministrom inostranih poslova Sergejom Lavrovom. Takvu izjavu dala je predstavnik Stejtdepartmenta SAD Viktorij aNuland.

- Očekujemo da će Sirija biti u centru ove diskusije. Ruski su već primali generalnog sekretara Lige arapskih država Nabila al-Arabija. Uskoro (naredne nedelje) u Moskvu će doputovati ministr inostranih poslova Sirije. Mi već mesecima govorimo da želimo da sarađujemo kako bismo ubedili strane u konfliktu da sednu za pregovarački sto i da započnu politički prelazni proces.

Nuland je dodala da SAD pozivaju opoziciju da pristane na pregovore sa režimom. Po njenim rečima, oni mogu da budu održani na bilo kom mestu, uključujući Moskvu, kao što je već predlagao Sergej Lavrov.

Međutim ruski eksperti na razne načine ocenjuju mogućnosti uticaja Moskve i Vašingtona na situaciju u Siriji.

Stav SAD po tom pitanju omekšava, i dogovori između Vašigtona i Moskve o saradnji ne samo da su mogući, već i neophodni. U to je uveren analitičar ruskog Instituta za Istok RAN Boris Dolgov.

- O čemu bi mogli da se dogovre Moskva i Vašington? Pre svega o tome da prekinu isporuke naoružanja nepoznatim antivladinim grupacijama u Siriji. Mislim da će na tome biti akcentovana pažnja na pregovorima. Naravno, biće potreban pritisak i na grupacije opozicije, i na sirijsko rukovodstvo, kako bi se odlučili na pregovore.

Ipak drugi ugledan ekspert za region, predsednik Instituta za Bliski Istok Jevgenij Satanovski smatra da Vašington i Moskva neće moći da se dogovore. Previše je velika razlika u prilazima. A sirijsko regulisanje je nemoguće u principu, govori Jevgenij Satanovski.

- Pregovori ne mogu da dovedu ni do kakvog regulisanja situacije od samog početka. Opozicija nije jednistvena. I značajni njen deo ni u kakvim pregovorima neće učestvovati. Ona se bavi džihadom i za nju nije pitanje odlazak Asada, već uništenje šitske dominacije u vladi, fizičko uništenje alavita (ogranak šita kojim pripad ai predsednik Sirije Bašar Asad). Moskva i Vašington u sirijskoj sitauciji mogu da se dogovore samo o nivou svojih neslaganja. I da fiksiraju ova neslaganja.

Opaske Satanovskog indirektno potvrđuju i izjave Nuland da SAD ne nameravaju da diktiraju sirijskoj opoziciji kako da postupa.

Konflikt u Siriji je izbio u martu 2011. goidne. Prošle godine je prerastao u građanski rat između vlasti i naoružane opozicije. Po poslednjim podacima UN, za to vreme u zemlji je poginulo oko 70 hiljada ljudi.

Andrej Fedjašin,