Novi izazovi i strateški zadaci

Arktik će u skorije vreme postati arena sukoba strateških interesa mnogih država. Pogranične zemlje, koje imaju neposredan odnos prema datom regionu, treba ne samo da budu spremne na ovakav scenario, već i tesno da sarađuju radi njegovog sprečavanja. Strategija razvoja Arktičke zone Rusije do 2020. godine važan je korak u datom pravcu, smatraju eksperti.

Strategija koju je ove nedelje utvrdio predsednik Rusije Vladimir Putin, prvi je masovni projekat ove vrste usvojen u čitavom postsovjetskom periodu. U dokumentu su označeni osnovni pravci realizacije nacionalne politike u regionu. To je i kompleksni socijačno-ekonomski razvoj, i osiguranje ekološke bezbednosti, međunarodna saradnja, kao i zaštia državnih granica. Osim toga, po prognozama naučnika, svetske kopnene rezerve nafte i gasa će biti iscrpljene već u narednih 40 godina, ističe direktor Fonda za energetski razvoj Sergej Pikin:

- Arktik je Klondajk decenijama unapred. Ubuduće, u suštini, svi energetski ratovi će biti vezani upravo za arktički epikontinentalni pojas. Zato sada treba uključivati ne samo ruske kompanije, već i druge strane partnere u geološko izviđanje, idnustrijso osvajanje Arktika i to treba činiti što je moguće pre. Ali treba shvatati da je osvajanje samog epikontinentalnog pojasa vezano za ekološke probleme. Zato razvoj Arktičke zone treba da se odvija u okviru jedinstvene strategije, čemu i odgovara dati dokument.

Radi se o tome što je u pravo u ruskom priobalnom pojasu koncentrisano od 70% do 80% svih regionalnih rezervi nafte i gasa. Principijelno važna je u vezi sa tim odluka da se formira rezervni fond nalazišta u Arktičkoj zoni. To će omogućiti da se stabilizuje situacija na svetskim tržištima. Zato što višak ponuda gura cene gasa nadole, što nije pogodno za zemlje koje se bave izviđanjem i eksplatacijom resursa. Ali kako bi se to ostvarilo, treba imati potpunu istraženu bazu, podvukao je Sergej Pikin.

U skorije vreme započeće osvajanje nalazišta nafte i gasa u priobalnom pojasu Barencovog, Pečorskog i Karskog mora, kao i na poluostrvu Jamal i Gidan. Ipak industrijsko osvajanje resursa Arktika nemoguće je bez kompleksnog razvoja infrastrukture. Govori profesor, doktor geološko-mineroloških nauka Igor Davidenko.

- Nekada smo učestvovali u projektu automobilskog transkontinentalnog puta, duž kojeg smo hteli da napravimo 50 novih gradova. Sa paralelnom izgradnjom železničke pruge. Sa prolaskom ispod Beringovog moreuza, dalje u Ameriku. Danas je očigledan uspeh puta na Jamal. Projekat produžetka puta do Igarke već je u planu. A nadalje bismo predložili da se put produži do Tomtora, jedinstvenog nalazišta kakvog više nema nigde osim kod nas. Nadalje na nalazišta Jaktuije, do Anadira. I samim tim rešiće se problem obalskog uređenja Severnog pomorskog puta.

Upravo Severni pomorski put treba da postane osnova jedinstenog saobraćajnog sistema u ruskom Arktiku, kao i ubuduće svetske saobraćajne arterije, uveren je ekpsert Instituta za državu i pravo RAN Vasilij Guculjak i objašnjava: uzimajući u obzir ekološke posledice, sve više vodenog prostora se otkriva ispod leda. I u perspektivi može se govoriti o pravom brodarstvu, čak na nekim delovima bez korišćenja ledolomaca.

Ima i drugih perspektiva. Danas je vrlo nepovoljna situacija sa piraterijom. Vlasnici brodova traže alternativne maršrute. I u tom smislu Severni pomorski put poseduje ozbiljan potencijal.

Svi označeni zdaci treba da budu rešeni do 2015. godine. Druga etapa strategije, do 2020. godine, posvećena je osiguranju međunarodno-pravnog relulisanja spoljne granice priobalnog pojasa Rusije. Reč je o pripajanju regiona čija je veličina otprilike jednaka 10% teritorije zemlje.

Plina Černica,