Da li je meteorit doneo novi oblik života?

Naučnici su objavili prve rezultate ispitivanja pronađenih krhotina meteorita koji je pao u Čeljabinskoj oblasti. Hemijska analiza je potvrdila njihovo nezemaljsko poreklo.

U oblasti jezera Čebarkulj naučnici su uspeli sa prikupe oko 50 malih – dimenzija nekoliko milimetara – fragmenata meteorita. Uz pomoć savremenih super osetljivih uređaja uspeli su da odrede tip nebeskog tela. Nema nikakve sumnje u to da je ovo klasičan kameni meteorit, rekao je za „Glas Rusije“ šef ekspedicije Uralskog federalnog univerziteta u vezi s traženjem meteorita Viktor Grohovski:

- To je tipični kameni meteorit pod nazivom „obični hondrit“. U njemu se nalaze standardni minerali: olivin, pirokseni, troilit, kamasit. Odnosno, oni nedvosmisleno ukazuju na tip meteorita. Tako i razlikujemo meteorit od nemeteorita: na osnovu minerala koji mogu nastati u kosmosu. Na zemlji ne postoji ovakva kombinacija i struktura.

Naučnici su demantovali i neke antinaučne glasine koje su se pojavile na internetu. Između ostalog, o tome da je zajedno s meteoritom na Zemlju doleteo novi oblik života u vidu bakterija ili virusa. To nije moguće, kažu stručnjaci. Pronađene krhotine su potvrdile da su u čeljabinskom meteoritu sva mineralna jedinjenja vrlo stabilna i da to nije ugljenički hondrit koji može da sadrži elemente organskih jedinjenja.

Naravno, za detaljno istraživanje su potrebni veći fragmenti. Jedan od njih je pao u jezero Čebarkulj probivši led u prečniku od oko osam metara. Istina, kosmičko telo zasad nije pronađeno.

Po rečima zamenika predsednika Komiteta za meteorite RAN Mihaila Nazarova, proučavanje meteorita se može uporediti s međuplanetarnim ekspedicijama. Čeljabinski meteorit će nam pomoći da shvatimo kako je uređen svet, kako je uređen Sunčev sistem:

- Meteoriti su nastali u najranijim fazama formiranja Sunčevog sistema, još pre planeta, zato nam pružaju informacije o procesima koji su se tamo dešavali.

Još jedno pitanje, na koje naučnici tek treba da daju odgovor jeste: zašto meteorit težak oko 10.000 tona nije zabeležila nijedna nadzemna stanica za posmatranje kosmosa. Otkriven je tek na ulazu u guste slojeve atmosfere. Vatrena kugla je jurila prema Zemlji brzinom od oko 30 kilometara u sekundi, kaže Mihail Nazarov:

- U kosmosu nije bio zabeležen pošto je mali za asteroidne razmere. Ako ga posmatramo prilikom ulaska u atmosferu treba imati u vidu da se on kroz atmosferu gde se dobro vidi, pojavljuje u obliku bolida – njegov let traje oko pola minute. U toku ovog vremena možemo samo da pokušamo da predvidimo gde može da padne, kakva će biti njegova energija. Ali, praktično je nemoguće preduzeti bilo kakve preventivne mere za evakuaciju stanovništva.

U Čeljabinskoj oblasti se u međuvremenu nastavlja sanacija posledica pada meteorita. Eksplozivni talas je izbio stakla na mnogim zgradama. Bez obzira na to što niko nije poginuo u ovom događaju preko hiljadu ljudi je ranjeno krhotinama. Oko 40 ljudi još uvek se nalazi u bolnici.

Ministar za vanredne situacije Rusije Vladimir Pučkov smatra da će slučaj s čeljabinskim meteoritom navesti naučnike na stvaranje tehnologija za praćenje malih bolida. On takođe čeka predloge naučnika za svođenje na minimum uticaja meteoritskih kiša na gradove.

Još jedna posledica pada meteorita: u društvu su se začuli predlozi da se u školski program vrate predavanja iz astronomije. Kako bi ljudi od malih godina mogli da razumeju prirodu vanrednih događaja i da ne veruju u antinaučna nagađanja.

Svetlana Kamlikova,