Argentina-Britanija: sve sama kršenja pravila

London je poslao ovih dana u Južni Atlantik, po svemu sudeći na Malvine, podmornice koje mogu da nose nuklearno naoružanje. Argentina negoduje.

Činilo bi se, šta mogu da dele dve države koje se nalaze na raznim poluloptama? Paradoks koji je postao istorijska činjenica. I nažalost, sve češće on dovodi u svetskoj istoriji do tragičnih posledica. Zaoštravanje oko arhipelaga u jugozapadnom delu Atlantskog okeana dostiglo je vrhunac 1982. godine, kada je između Argentine i Velike Britanije došlo do rata zbog ostrva.

Spor ne prestaje ni 31 godinu kasnije, dostigavši neobičnu oštrinu. Englezi, osokoljeni uspehom u ratu, započeli su 2010. godine istraživanje nafte u blizini arhipelaga, što je dovelo do dalje eskalacije konfliktnih odnosa. Argentinci, tačnije njihov predsednik Kristina Fernandes de Kišner, obratila se britanskom premijeru Dejvidu Kamerionu, pozivajući ga da sednu za sto pregovora o povratku ovog arhipelaga. Ali očigledno britanski premijer računa na referendum koji predstoji u martu ove godine. Prema pretpsotavci premijera, stanovništvo Folklenda deli stav Dauning strita. Tim pre, ako ova procedura bude podržana uz pomoć nuklearnog oružja.

Kako tvrdi naš ugledni ekspert, ruski politikolog Boris Martinov, to što je London uputio nuklearne podmornice u ovu zonu Južnog Atlantika, dirketno je kršenje normi međunarodnih prava. On precizira:

- Razume se, u Sporazumu je reč o nenuklearnoj zoni u Latinskoj Americi ili takozvanom Sporazumu tlatlolko, koji je potpisan 1967. godine u Meksiku. On zabranjuje sticanje, tranzit i smeštanje nuklearnog naoružanja u zemljama Latinske Amerike i na okolnim teritorijama, uključujući zonu Južnog Atlantika. Bila je takođe 1986. godine u Generalnoj skuštini UN usvojena na inicijativu Brazila rezolucija o pretvaranju Južnog Atlantika u zonu mira. Tako da upućivanje nuklearnih podmornica protivreči svim međunarodnim dokumentima.

Sve to je naravno predmet za uznemirenost i regionalnih latinoameričkih organizacija koje su takođe obrazložile svoje neotuđivo pravo da zajedniči nastupaju protiv bilo kakvog mešanja spolja, protiv razbuktavanja vojnih dejstava na kontinentu i okolnim atlantskim zemljama i teritorijama. Po mišljenju našeg uglednog eksperta – direktora Instituta za Latinsku Ameriku RAN Vladimira Davidova, kolonizacija arhipelaga od strane Britanaca počiva na sve samim pravnim prekršajima. On nastavlja:

- Radi se o tome što je ovde sve vezano još za Dogovor iz 1947. godine. On je bio potpisan u Rio-de-Ženeiru. Prema njemu, države regiona, među njima iSAD, moraju da pomažu u slučaju agresije spolja. 1982. godine Argentinci su očigledno računali na to da će SAD pružiti pomoć. Ali ispalo je suprotno. Upravo od te godine započela je promena vrednsoti, tačnije pogleda latinoamerikanaca na moguću pomoć Vašingtona u vojno-političkim konfliktima.

Prema podacima Buenos-Ajeresa, London nastavlja da uvećava vojno prisustvo u regionu sporni ostrva. Predtavnik Argentine na Konferenciji UN o razoružanju u Ženevi Eduardo Suajn je podvukao da Velika Britanija do danas nije dala nikakva objašnjenja povodom premeštanja nuklearnih podmornica u zonu Južnog Atlantika, osugranu pravnom zaštitom od razmeštanja nuklearnog oružja.

Aleksandar Sudnišnikov,