Evropski dežavu

Petog marta 1933. godine na parlamentarnim izborima u Nemačkoj nacističkoj partiji zemlje pošlo je za rukom da postigne blistav rezultat. Većinu nije dobila, samo 45%. Ali to je bio start koji je omogućio Adolfu Hitleru da kasnije ozbiljno promeni tok svetske istorije. Danas politički raspored u evropskim parlamentima sve više podseća na situaciju od pre 80 godina. Tamo se pojavljuje sve više ultradesničarskih stranaka na čije izjave i akcije mora da računa već i većina.

Na predsedničkim i parlamentarnim izborima u zemljama EU partije desnog usmerenja ispoljavaju visoke rezultate. Lider Nacionalnog fronta Francuske Marin Le Pen u prvom krugu predsedničkih izbora dobila je 18% glasova. U Velikoj Britaniji Partija nezavisnosti na lokalnim izborima sakupila je u proseku 14%. Grci su na prevremenim parlamentarnim izborima dali 7% glasova ultradesničarskoj stranci Zlatna zora.

Politički raspored u evropskim zemljama, kao u bivšim republikama Sovjetskog Saveza, neki eksperti već porede sa Vajmarskom republikom. Za sada desne stranke nemaju većinu u evropskim parlamentima, ali mogu da formiraju koalicije i sopstvene parlamentarne grupe. I sve to, kao i pre 80 godina, dešava se na pozadini ekonomske krize. Upravo ona je bila uzrok porasta radikalnih raspoloženja, smatra zamenik direktora Instituta za etnologiju i antropologiju RAN Vladimir Zorin.

- Danas u takvim zemljama kao što je Francuska, Finska, Austrija, Grčka, desne i ultradesničarske stranke su izvršile kolosalni proboj. Njih podržava od 10 do 15% stanovništva u zavisnosti od zemlje. Ovi birači uglavnom su mladi ljudi i najaktivniji deo društva, govori potpredsednik Centra za strateške komunikacije Dmitri Abzalov.

- Čitav niz anketiranja pokazuje da nivo evropske krize ozbiljno raste, što se odražava u porastu političkih stanaka sa najradikalnijim ispoljavanjima, pri tome u čitavom spektru. U mnogome to je plod dvostrukih standarda, dvostrukih prilaza pitanju osude fašizma kao takvog. Na kraju se brišu grnaice, a pre svega po pitanju podrške takvog pravca, naprimer u Ukrajini ili baltičkim republikama, ozbiljno se proširila mogućnost ulaska partija u parlament u istoj toj Svernoj Evropi ili Francuskoj, što je bilo teško zamisliti još pre 5 ili 10 godina.

Ekonomska kriza pružila je mogućost strankama nacionalističkog usmerenja da dobiju ozbiljnu podršku od strane stanovništva. Ona je postala i uzrok kraha multikulturalnosti. Do uzajamnog prožimanja kultura i tradicija nije došlo, i u prvi plan je izbio sukob.

Talas novih ideja koje su postale popularne počeo je da briše pojam fašizam. A niz političara, koji imaju podršku na državnom nivou, spreman je da prepiše rezultate Drugog svetskog rata, smatra Vladimir Zorin.

- Svet stoji na pragu novih geopolitičkih promena. To se tiče događaja u Severnoj Africi, to se tiče arapskog sveta. Na mnogim mestima nije mirno. I resurs nacionalizma i fašizma, rasizma pokušavaju da iskoriste za rešavanje savremenih zadataka. To je vrlo uznemirujuća činjenica i važna okolnost dalje destabilizacije. Zato sve snage koje stoje na poziciji istorijske istine, normalnog daljeg razvoja Evrope pa i celog sveta, treba da budu vrlo budne.

Vladimir Zorin je uveren: ne sme se dopustiti nova varzija istorije koja je u stvari stari odbačeni tok istorijskih procesa.

Svetlana Andrejeva,