Evropski autoriteti blokiraju proširenje zone Šengena

Vrlo glasnu izjavu o neželji da vidi bez viza kod sebe u zemlji Bugare i Rumune dao je ministar unutrašnjih poslova Nemačke Hans-Peter Fridrih. Mnogi ekpserti prihvataju njegovu repliku kao svojevrsni probni balon, u cilju da se napipa javno mnjenje, pri tome ne samo nemačko. Zvanični stav EU o rumunsko-bugarskom pitanju će postati jasan posle sastanka ministara unutrašnjih poslova EU, koji će biti održan ovog četvrtka u Briselu.

Sofija i Bukurešt su računali da se pridruže Šengenu još pre nekoliko godina. Ali s vremena na vreme razne zemlje EU su se zalagele protiv toga. Prvo su ulazak Bugarske i Rumunije u Šengen blokirali Francuska i Nemačka, zatim Holandija i Finska. Trenutno aktivni protivnik ostaje samo Holandija. Ipak poslednjih dana Holanđanima se pridružila belgijska opozicija, koja zahtev od feederalne vlade zemlje da uzme u obzir tačku gledišta suseda. Koa uzrok ukazuje se na ogroman broj Poljaka, Rumuna i Bugara u zemlji, kao i na probleme organizovanog kriminala u Bugarskoj i Rumuniji.

Govori šef Centra za etnopolitičke i međudržavne konflikte Evropskog instituta RAN Pavel Kandelj.

- Mislim da će stav Nemačke podržati ne samo Holandija, Finska i još nekoliko zemalja koje se odavno uporno protive rasprostiranju šengenskog režima na Bugarsku i Rumuniju. Mislim da ovde nije reč o solidarnosti. Pošto je Šengen zona jedno, a EU drugo: ne ulaze sve zemlje EU u Šengen zonu. Tako da se to sasvim podudara s aprincipima funkcionisanja evropskih institucija. Mislim da one još treba da se protive rasprostiranju Šengena na Bugarsku i Rumuniju. Ne radi se čak o korupciji i mogućnosti za nepoželjna lica da kupuju dokumenta. Jednostavno masovni priliv Bugara i Rumuna u pojedine zemlje (uopšte u Šengen zonu) u aktualnoj situaciji vrlo je nepoželjan za mnoge članove EU.

Sa drge strane, bilo kakve pravno formalizovane ograničavajuće mere upogledu građana Bugarske i Rumunije neizboežno nailaze na činjenicu da ove zemlje kako-tako postoje u okviru jedinstvenog evropskog prostora. Prilično sumnjivo deluju pokušaji da se obustavi unutrašnja migracija sa Istoka na Zapad, ako s eranije činilo sve moguće radiproširenja EU sa Zapada na Istok. Radi se ne o samim Bugarima ili Rumunima. Oni deluju u okviru uslovljene realnosti. Na kraju krajeva, ko ako ne autoriteti Starog sveta napravili su nacionalne ekonomije Bugarske i Rumunije taocima svoje ekonomske politike.

Danas Bugarska i Rumunija, uz sve poštovanje, ne stoje u avangardi kontinentalnog razvoja. zato Brisel u stvari ne zanima da li će se ove dve zemlje uvrediti zato što će njihova dalja evrointegracija biti odložena za bolja vremena.

Po glasinama tema ulaska Bugarske i Rumunije u Šengen skinuta je sa razmatranja na najvišem nivou. I nema nikakve informacije kada će se evropski lideri vratiti njoj ponovo. Previše je širok front onih koji imaju prilično bujnu maštu da zamisle šta će se desiti kada se između manje ili više bogatih zemalja Zapadne Evrope i njihovih novih istočnih sveznika sruše poslednje pravne prepreke.

 Sergej Duz,