Nepoštena igra Amerike

Bela kuća namerava da odgovori na virtuelni napad realnim ekonomskim sakcijama. Takvo saopštenje pojavilo se u štampi pošto je predsednik SAD Barak Obama izjavio Kongresu da ne može da sedi skrštenih ruku pred licem realnih opasnosti po bezbednost i ekonomiju zemlje.

Prema podacima američke kompanije Mandiant, hakerski napadi su pogodili od 2006. godine 140 zapadnih kompanija od kojih se većina nalazi na teritoriji SAD. Sa svoje strane Kineska vojska je odbacila sve optužbe i izjavila da različiti resori Kine sami redovno bivaju žrtve hakerskih napada.

Dokument o uvođenju trgovinsko-ekonomskih sankcija sada se tobože nalazi u razradi. Njegovo usvajanje može da postane novi oblik vođenja spoljne politike SAD, pretpostavlja politikolog Boris Mežujev.

- Sa jedne strane mi shvatamo da su hakerski napadi pojava koja očigledno ima istorijsku budućnost, ali sa druge nije uvek jasno koliko ova pojava može da se poveže sa sferom međunarodnih odnosa. Sa sajber teroristima pitanje je još zagonetnije, očigledno da se pruža odličan povod za početak trgovinsko-ekonomskog rata.

Međutim prilično izazovno deluje izjava zamenika državnog sekretara SAD Roberta Hormatsa koji je postavio na drugo mesto po stepenu virtualne opanosti za Ameriku Indiju i Rusiju. Kako smatra profesor katedre za uporednu politikologiju MGIMO Jelena Ponomarjova, tako nagli argumenti pokazuju bojazni američke administracije za svoje ekonomske pozicije u svetu.

- SAD odavno beleže Indiju, Rusiju i Kinu u svoje sajber protivnike i radiće to zato što se savremeni svet sužava, koncentriše u pogledu borbe za resurse, za uticaj, za tehnologije. Naravno, najobiljniji protivnik za SAD kao za postindustrijalnu državu su zemlje koje se bave ozbiljnim novim tehnologijama i razradama. Jedinstvene razrade u sferi informacionih i kognitivnih tehnologija vrše se u Rusiji i Indiji. Nravno, to su prvi konkurenti SAD na globalnom tržištu. Zato će se takvi skandali nastaviti, iza njih stoji velika politika i velika ekonomija.

Rusija je više puta podizala pitanje na nivou UN o razradi i uvođenju opštih pravila ponašanja i delatnosti u globalnoj mreži, između ostalog usmerena na suprotstavljanje sajber opasnostima. Ipak SAD datu ideju odbacuju. Po mišljenju Jelene Ponomarjove, to je sasvim zakonomeran uticaj.

- Oni ne žele sebe da ograničavaju međunarodnim sporazumima, koji mogu da utiču na korišćenje nekih mera zaštite, a možda i napada. Ta neželja da se potpiše međunarodni sporazum svedoči o spremnosti ove države da iskoristi sve postojeće resurse, snage i sredstva radi ispunjenja upravo svojih interesa. U datom slučaju oni istupaju van konkurencije, oni predlažu neka pravila po kojima sami ne žele da igraju. Na kraju uvek će biti predstavljeni u povoljnijem svetlu.

Uporedo sa tim eksperti ističu da, razmatrajući sajber prostor kao svoj monopol, Amerika će i dalje pokretati protiv verovatnih političkih oponenata optužbe za virtualne napade i pokušati da im nametne svoja pravila igre.

Grigorij Miljenin,