Priča o tigrici po imenu Pepeljuga

Naučnici se nadaju da će obnoviti populaciju amurskih tigrova sa spiska ugroženih vrsta na Dalekom istoku. Radi toga nameravaju da uz odraslog grabljivca nastane mladu ženku koja se nalazi u rehabilitacionom centru. Problem očuvanja retkih životinjskih vrsta u Rusiji ne razmatraju samo naučnici i ekolozi, već i političari. Planirano je da se u najskorije vreme pooštre krivične kazne za nezakoniti lov retkih životinja i korišćenje biljaka.

U Jevrejskoj autonomnoj oblasti na Dalekom istoku, po podacima ekologa, danas živi samo jedan amurski tigar. Naučnici su uvereni da je moguće obnoviti populaciju životinja Zbog toga je planirano da se na slobodu pusti mlada tigrica. Lovci su je, iscrpljenu, pronašli u šumi prošle godine. Pepeljuga je, kako su je nazvali ekolozi, poslata u rehabilitacioni centar za grabljivce. A kad ojača, tigrica će biti odvedena kod mužjaka.

Životni aeral ovih veličanstvenih grabljivaca se u toku poslednjih godina brzo smanjuje. Sad su se uglavnom sačuvali samo u planinama i šumama susednog regiona – u Amurskoj oblasti. Međutim, nije tako lako obaviti eksperiment preseljenja grabljivca iz neslobode u divlju sredinu, ističe načelnik sekretarijata za čuvanje, kontrolu i regulisanje korišćenja objekata životinjskog sveta Primorske pokrajine Vladimir Vasiljev.

- Danas pitanje Pepeljugine sudbine nije rešeno. Ono će se rešavati kolegijalno, uz učestvovanje naučnika i javnosti. Zasad nije jasno da li ona može biti puštena u divlju prirodu. Kako će se ponašati na slobodi, da li će ponovo otići kod ljudi?

Naučnici su ranije predlagali da se veštački proširi životni areal amurskih tigrova tako što će se oni preseliti na istok, u Jakutiju. Tamo ima dovoljno nacionalnih parkova i zaštićenih prirodnih zona. Međutim, to je previše komplikovan projekat. Naučnici nisu sigurni da amurski tigrovi mogu da se naviknu na klimu južnog Sibira. Pritom treba sačuvati populaciju grabljivaca i u samoj Amurskoj oblasti, ističe Vladimir Vasiljev.

- Danas se sa sigurnošću može reći da populaciji amurskog tigra ništa ne preti. Njen broj je na stabilnom nivou – to je oko 500 individua, što nije loš pokazatelj. I ljudi su češće počeli da primećuju ovu divlju životinju. Međutim, ovi susreti se ne završavaju uvek dobro po samog tigra. Na primer, od početka ove godine u rehabilitacione centre smo primili 7 tigrića. Svi su oni ostali bez majčinske brige. Teško je reći zašto ih je majka napustila. To je najverovatnije delo ruku lovokradica.

Broj tigrova na Dalekom istoku treba da bude skoro dva puta veći, uvereni su ekolozi. Radi toga je potrebno više pažnje posvetiti zaštiti ne samo samih životinja, već i šuma u kojima žive, uveren je rukovodilac programa za čuvanje biodiverziteta Svetskog fonda divlje prirode Vladimir Krever.

- Za nas je mnogo važnije da poboljšamo životnu sredinu, da se izborimo s lovokradicama i da poboljšamo održavanje lovišta na Dalekom istoku, pa će tada broj tigrova u divljoj prirodi sam po sebi porasti do maksimuma. To je oko 700 individua. U principu, tamo i ne može da živi više.

U zoološkim vrtovima u svetu danas živi oko 450 amurskih tigrova. U Kini, gde je ranije živelo na stotine ovih divljih mačaka danas se može izbrojati nekoliko desetina individua. Ruske vlasti su ozbiljno zabrinute zbog problema očuvanja jedinstvenih životinjskih vrsta. Predsednik Vladimir Putin je ovih dana dostavio Državnoj Dumi nacrt zakona o pooštravanju odgovornosti za lovokradice. Za nezakonito ubijanje tigrova, leopada, argala, sivih sokola i drugih retkih životinja neće pretiti samo novčana, već i zatvorska kazna.

Aleksandra Zaharova,