Brisel protiv Budimpešte: dobili grdnju za popravke

Popravke ustava koje je usvojio parlament Mađarske izazvale su žestoku kritiku od strane Brisela. Evropska komisija obećava da će pribeći legalnim merama kako bi vratila osnovni zakon člana EU evropskim normama i vrednostima. Nezadovoljni su ne samo u Briselu: zakonodavna aktivnost narodnih poslanika izazvala je masovne akcije protesta u mađarskoj prestonici.

Nikakve političke agitacije na radiju i televiziji. Ovlašćenja Ustavnog suda naglo ograničiti. Diplomci univerziteta moraće da odrađuju stipendiju dobijenu za vreme školovanja, i samo u Mađarskoj. Lutalicama i beskućnicima kazne i zatvor. To su samo neke novotarije u osnovnom zakonu koje je odobrila većina parlamentaraca. Takvu podršku nacrt zakona nije dobio slučajno: skoro sva mesta u parlamentu pripadaju desnim konzervativcima naciolalistima, govori za Glas Rusije direktor Sociološkog instituta iz Budimpešte Pal Tomaš.

- Pošto imaju apsolutnu parlamentarnu većinu – dve trećine mesta – oni su počeli da menjaju ustav. Po meni, to je već četvrta popravka za godinu dana. Sve ove izmene su usmerene na centralizaciju vlasti. Od demokratske parlamentarne države stvara se država sa jakim predsedničkim režimom. Suprotstavljaju se Ustavni sud, bivši predednici, opozicione stranke. Formira se prilično široki krug, koji ometa ovo rešenje.

Rukovodstvo EU još se ranije obratilo zvaničnoj Budimpešti sa molbom da odloži usvajanje paketa novih zakona. Po mišljenju posmatrača, trebalo je proveriti da li popravke odgovaraju evropskim pravnim nromama. Ustav za parlamentarce bilo koje zemlje treba da bude sveti dokument, a ne prosto skup zakona koji mogu da se menjaju na svakom zasedanju, ubeđen je ekspert Međunarodnog instituta za politička istraživanja Vladimir Bruter.

- Meni se čini da bilo koje mere koje ograničavaju političku agitaciju u medijima prvo su nepravne, krše prava građana na političku delatnost. Šta više, Mađarska već 20 godina nije socijalistička zemlja, u njoj postoji prilično slobodno zakonodavstvo. I i zekog razloga dolazak desnih konzervativaca na vlast učinio je neophodnim revidiranje niza osnovnih stavova.

Evropska komisija je već obećala Budimpešti aktivne mere kako bi se njeno ponašanje dovelo u sklad sa evropskim normama. Treba reći da se pred opasnošću od sankcija Mađarska našla još krajem januara. Istina, tada su mađarskog premijera prekoreli zbog nepravilne ekonomske politike. Ne obrativši pažnju na upozorenja, Viktor Oran je dodao u spisak grehova i političke propuste. I to bez obzira na to što su kazne koje obećava Brisel vrlo surove: od lišavanja Budimpešte prava glasa u Savetu EU do zabrane za izdvajanje sredstava iz evropskih i svetskih fondova.

Mada, ako se sagleda situacija u celini, pojavljuju se sumnje u to da se sankcijama može spasiti položaj. Ne radi se samo o Mađarskoj. Kriza zone evra, kao što je trebalo i očekivati, polako je prešla iz ekonomske u političku ravan. Ostavka Filatove vlade u Moladviji, koga aktivno lobiraju evropske strukture, pokret za izlazak EU iz Nemačke – samo je nekoliko slamki iz bremena koje se navalilo na leđa EU. Koja će od njih biti poslednja?

Andrej Smirnov,