Samit EU: vreme da se sakuplja kamenje?

Dvodnevni samit EU koji je otvoren 14. marta u Briselu prerasta, po mišljenju analitičara, u svojevrsni finiš na maratonskoj stazi ekonomske politike stroge štednje.

Mnoge vodeće političare u Evropi obuzima užas, konstatuju eksperti. Od početka krize 2008. godine EU sprovodi politiku stroge štednje, ali ozbiljne promene nabolje se ne vide. Aktualno stanje ekonomije u zemljama EU je žalosno. Skoro dve trećine članova EU prekoračiće utvrđenu granicu budžetskog deficita, koji iznosi 3% unutrašnjeg bruto proizvoda. I mada se ukupni nivo državnog duga stabilizovao na nivou od 95%, on prema Mastrihtskim kriterijumima ne treba da premađuje 60% od obima unutrašnjeg bruto proizvoda.

U Grčkoj vidimo porast popularnosti krajnjih desničara, u Italiji nema vlade, na Kipru bankrotiraju banke, u Španiji je stasala izgubljena generacija. Francuska, Belgija i Holandija moraju da smanje državne troškove ako ne bi prekršile pravila EU, u Irskoj šest godina u kontinuitetu se sprovodi politika štednje. Ove reči bivšeg premijera Belgije i šefa frakcije Alijanske liberala i demokrata u Evropskom parlamentu Gija Verhofstadta široko citiraju mediji.

Štednja ili rast – tako se između ostalog može odrediti glavni karakter sporova na aktulanom sastanku evropski lidera u Briselu. Indikativno je da je upravo uoči samita Evropski parlament odbacio nacrt dugoročnog budžeta EU za 2014-2020. godinu zbog neslaganja sa smanjenjem niza stavova. U tom kontekstu skoro direktan izazov političarima bile su reči šefa Evropskog parlamenta Martina Šulca: Evropa je potrošila 700 milijardi evra za spas svojih banaka, ali moguće da je usput izgubila čitavu generaciju omladine. Ne dele ipak svi politički lideri nepopustljivi stav nemačkog lidera Angele Merkel koja traći da se i dalje stežu kaiševi. Vrlo oštro se izjasnila bivši šef Evrogrupe, luksembruški premijer Žan-Klod Junker. Ne isključujem da nam preti opasnost od socijalne revolucije – citiraju njegove reči evropski mediji.

Naš ekspert, profesor Visoke škole ekonomije Ivan Rodionov ne očekuje od samita kardinalnu promenu kursa, pošto su sve glavne odluke već bile donete ranije.

- Mada su najakutniji momenti bili prevladani, između ostalog zona evra se nije raspala, ipak su mogući novi oštri momenti. I sada će se to dešavati. Mislim da će jednom rukom EU sprovoditi strogo ranije dostignute sporazume o edinstvenoj evropskoj finansijskoj politici, a drugom držati masku nekog dobrog dedice koji će pričati zašto ova politika treba da se sprovodi i dalje.

Što se tiče teško razrešive dileme štednje ili rasta, ekonomski ekspert nemačkog Fonda za nauku i politiku Ognjan Hišov sprovodi paralele sa sporovima oko upravo odbačenog budžeta EU za 2014-2020. godinu.

- Nemci i Britanci su vršili pritisak da se umanje prvobitne cifre, rekao je on u razgovoru za Glas Rusije. Ali kriviti ih za to u uslovima krize ne bi bilo ispravno. Parlamentarci su razočarani pošto su računali da će dobiti više sredstava za programe i projekte.

A ispred dvorca u kojem se održava samit stoji treća sila – predstavnici evropskih sindikata. Na njihovim plakatima su samo dve reči: Posao i novac! Nije im do zasedanja.

Oleg Severgin,