Nedelja praštanja uoči Velikog posta

Pravoslavni vernici u Rusiji, Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srbskoj i Gruziji obeležavaju Nedelju Praštanja – poslednji dan uoči Velikog posta. On će biti završen posle 49 dana Uskrsom, koji će se ove godine slaviti 5. maja.

Još prvih vekova hrišćanstva su egipatski monasi radi bolje duhovne pripreme za glavni praznik crkvene godine Uskrs, odlazili u pustinju, gde su se nalazili 40 dana. Pre toga su oni molili prijatelje i neprijatelje da im oproste grehe i sami praštali one, ko ih je uvredio. Niko nije znao, hoće li preživeti u teškim uslovima samačkog života. Od tog vremena je nastao običaj praštanja sa kratkom rečenicom: Bog će prostiti! – ispričao je u intervjuu radiokompaniji Glas Rusije nastojatelj hrama Serafima Sarovskog na Krasnopresnenskom keju Moskve protojerej Maksim Kozlov.

- Pristupanje postu, kajanju, nemoguće je bez pomirenja hrišćanske duše sa Bogom, a to je nemoguće bez pomirenja sa bližnjima. Pored toga je Hristos Spas kazao: ako oprostimo ljudima njihove grehe, onda će i nebeski Otac oprostiti naše grehe.

Ovog dana se u svim hramovima održava posebno bogosluženje, u kojem se pominje biblijska priča o proterivanju Adama i Eve iz raja, - podseća nastojatelj hrama Živonačalne Trojice u Horošovu arhiepiskop Jegorjevski Mark.

- Preživljavanje pada našeg praoca Adama je za nas preživljavanje našeg pada zbog greha. Sve se to čini uoči Vlikog posta, kada moramo da se molimo Bogu i molimo Ga da prihvati naše kajanje.

U prerevolucionarnoj Rusiji Nedelja Praštanja je bila jedan od najpoštovanijih i omiljenih dana u crkvenoj godini. Poznato je da je čak i sam car molio podanike nezavisno od staleža da mu oproste grehe.

Nedelja praštanja se tradicionalno poklapa s poslednjim danom Poklada – sedmodnevnog narodnog veselja. U staroj Rusiji su tog dana spaljivali strašilo, koje je simbolizovalo zimu. Danas je to element narodnog veselja.

Prema anketiranjima VCIOM, ove godine nedelju Poklada s pravljenjem palačinki, narodnim veseljem, pozivanjem u goste rođaka i prijatelja – obeležilo je oko 80 odsto anketiranih. I to, pravoslavnih vernika je bilo oko 94 odsto, ateista- 82 odsto. U najmanju ruku trećina građana Rusije će obeležiti Nedelju Praštanja. Pravoslavni sveštenici podsećaju da je ovaj dan pogodan za molitvu i pripremu za post. Ovaj dan je poslednji sve do Uskrsa, kada se sme jesti mrs, osim mesa.