Ruski specijalac Ivan Susanjin

Ime Ivana Susanjina u Rusiji zna svako. Pre 400 godina po cenu svog života je on spasio prvog cara dinastije Romanovih – Mihaila. O tome, kako se to desilo, u predanju se sačuvalo nekoliko verzija. Značaj seljaka iz Kostrome takođe se tretira na različite načine.

Jedino dokumentarno svedočanstvo je povelja o povlasticama potomcima Susanjina samog cara. Mihail Romanov im je poklonio pola svog rodnog sela Domnino, koje je udaljeno 80 kilometara od Kostrome. Osim toga, oni, kao i sve generacije potomaka tog heroja, oslobođeni su bili državnih poreza. U carskoj povelji piše da je u to selo 1613. godine došao odred poljskih intervenata. Njihov cilj je verovatno bilo ubistvo ili zarobljavanje mladog Mihaila, koga je tek izabrala za cara državna Staleška skupština. Ivan Susanjin, koga su oni zarobili i mučili, umro je, a nije izdao mesto, gde se nalazi ruski car. Narodno predanje u različitim verzijama svedoči da je Susanjin pre toga vodio okupatore u močvare i gustiš kostromskih šuma, gde su oni poginuli. Izneto savremenim vojnim jezikom bi to bilo ovako: odred diverzanata je sprovodio operaciju likvidacije šefa države. Međutim, običan seljak, koji je ujedinio u svojoj ličnosti kontraobaveštajnu službu i specijalce, sprečio je izvođenje operacije, a verovatno je likvidirao i neprijateljsku četu. To je to zaista veliki podvig. Međutim, moguća su i druga tretiranja akcije Ivana Susanjina. Komentar direktora kancelarije Ruskog imperatorskog doma Aleksandra Zakatova.

- Gospod je rekao: nema veće ljubavi, kada neko položi dušu svoju za bližnjega svoga. Ivan Susanjin je sledeo tu zapovest. U našoj istorijskoj sudbini stasanje nove dinastije je bilo povezano ne s velikom bitkom, imenima nekih plemića, bogatih i jakih ljudi, već sa požrtvovanošću običnog čoveka. On nije računao da će ga se sećati i veličati, podizati spomenike i komponovati pesme. On je samo osećao odgovornost, svoju dužnost. U svakom slučaju je dao život ne samo za drugog čoveka, već i za čitav svoj narod.

Da je tada Mihail Romanov poginuo od ruku poljskih okupatora, razdor bi se ponovio, a plodovi pobede, dobijeni narodnim naporima i velikim žrtvama, takođe bi mogli da nestanu. Ponovo bi počelo bratoubistvo i krvoproliće. U narodnom sećanju je Susanjin ostao legendarni heroj.

Na osnovi narodnog predanja su kasnije nastali pesme, spomenici i slike. Podvigu kostromskog seljaka je posvećena i prva ruska opera svetskog nivoa. To je Život za cara kompozitora Mihaila Glinke. Neko od vojnih stratega je rekao: dok u Rusiji ima ljudi slični Ivanu Susanjinu, ratovati protiv nje je čista ludost.