Blaga vest za svet

7. aprila pravoslavni svet u Rusiji i Srbiji slavi Blagovesti Svete Bogorodice - jedan od 12 glavnih praznika crkvenog kalendara. Tog dana se Devi Mariji javio arhanđeo Gavrilo i objavio o budućem rođenju sina Isusa Hrista, spasitelja sveta. Zato se praznik zove Blagovesti, jer je to bila blaga, dobra vest.

Postoji nekoliko predanja, kako se to desilo. Prema jednom od njih je Deva Marija prela purpurno predivog za zavesu u Hramu, prema drugom predanju je ona išla po vodu prema bunaru, prema trećem je čitala Knjigu proroka Isaje. Međutim, sva se predanja završavaju jednako, a to je najvažnije. Kako svedoči jevanđelista Luka, anđeo, kada je ušao, rekao je: Raduj se, Blagoslovena! Gospod je s Tobom, blagoslovena si među ženama. Faktički od tog momenta počinje zemaljski život Isusa, a to je za pravoslavni svet jedan od najvažnijih momenata, - kaže sveštenik Maksim Obuhov.

- Praznik Blagovesti je znak jednog od najvažnijih događaja novozavetne istorije. Faktički je on početak zemaljskog života Isusa Hrista. On se smatra jednim od glavnih praznika hrišćanske crkve. U pravoslavnoj tradiciji on spada u 12 najvažnijih praznika. Ovaj je praznik povezan sa Bogorodicom. Vrlo često on se slavi u vreme Velikog posta.

Datum ovog praznika se ne menja kod pravoslavaca i katolika – to je 25. mart. Međutim, uzimajući u obzir činjenicu, što ruska pravoslavna crkva živi po starom kalendaru, u Rusiji slave Blagovesti 7. aprila (25. marta po starom kalendaru). Ove godine se praznik Blagovesti slavi u vreme Velikog posta, - kaže sveštenik Aleksandar Martinenko.

- Bez obzira na to, što je Veliki post strogi post, ovog dana je uvek dozvoljeno da se jede riba.

Od prastarog doba postoji lepa tradicija - za Blagovesti puštaju na slobodu ulovljene ptice. To je simbol oslobođenja i obnavljanja, mogućnost za čoveka, da budući slobodan traži Carstvo Božije. Taj je običaj bio zabranjen u sovjetsko doba, te je obnovljen krajem proteklog veka. Od tog vremena posle liturgije u Blagoveštenskoj sabornoj crkvi Moskovskog Kremlja patrijarh, sveštenici i deca puštaju na slobodu golubove.

U Rusiji su sa praznikom Blagovesti bili povezani mnogi predznaci, jer je taj dan znak prolećnog obnavljanja prirode, pobede toplote i sunca. Ako tog dana pada kiša – verovalo se da će biti dobra letina. Ako je niska temperatura, proleće će biti hladno.