Pošto Radovan?

I to se, eto, desilo. Radovan Karadžić, najtraženiji haški begunac, čovek čija je glava ucenjena na 5.000.000 USD, uhapšen je u Beogradu. Dobro i šta sad?

Srpska vlast najavljuje da će, sad posle hapšenja, maltene odmah, Srbija ući u EU, da će nam poteći med i mleko, da je sada sve mnogo lakše i lepše...
Ali, da li je baš tako?! Da li će zapadni moćnici požuriti da pomognu Srbiji i Srbima? Zašto oni ne bi nastavili da nas pritiskaju i kažnjavaju dok ne završimo sve što od nas traže, dok ne uhapsimo i Mladića, dok ne priznamo Kosovo? Zar nije najlogičnije da čelnici EU i SAD sada kažu: `Vidi, ovi Srbi reaguju samo na pritisak. Oni dobro reaguju na silu. Pa, zašto ne bismo nastavili sa primenom istih metoda?`. Majku mu staru, pa zar Srbija već nije izručila predsednika države, predsednika vlade, šefa tajne policije, načelnika Generalštaba?! I šta smo, molim vas, dobili? Šta osim novih pritisaka, novih ucena i novih pretnji?