Povećana temperatura Korejskog poluostrva

Krajem protekle nedelje nije uspelo popuštanje na Korejskom poluostrvu. Napetost je stabilno rasla od 28. marta. Tog dana je Pjongjang objavio da napušta sporazum o korejskom primirju iz 1953. godine, te će rešavati sve probleme s Južnom Korejom «prema zakonima ratnog doba». To još nije rat, ali ne i korak ka miru. Mladi severokorejski lider Kim Džong Un zapretio je da će napasti vojne baze SAD na kopnu, na Guamu, Havajima, kao i u Južnoj Koreji u slučaju provokacije od strane protivnika.

Poslednji zabrinjavajući simptom je predlog Severne Koreje nizu ambasada da do 10. aprila evakuišu diplomate. To se tiče i Rusije. Šef MSP RF Sergej Lavrov je izjavio 5. aprila da Moskva namerava da sazna motive predloga Severne Koreje o evakuaciji ruskog diplomatskog kora. On je takođe saopštio da tesno sarađuje s Kinom, SAD i Južnom Korejom o predlogu za evakuaciju. U svim ambasadama nagađaju šta stoji iza tog koraka Pjongjanga: pokušaj da se poveća stepen zategnutosti ili nešto veće?

Međutim, Pjongjang živi normalnim životom. Stranci slobodno se kreću kroz grad kolima. Funkcioniše međunarodna telefonska veza, u stranim ustanovama ima pristup Internetu. Zemlja se sprema za praznik – 15. aprila se obeležava glavni naciolnalni praznik – Rođendan Kim Il Sunga, «prvog i večnog predsednika Severne Koreje».

Emotivna eksplozija Severa se desila ne na praznom mestu. Pjongjang su prvo iritirale dopunske sankcije UN, uvedene zbog redovne probe rakete. Zatim je došlo do velikih vojnih vežbi SAD i Južne Koreje Mladi orao, koje traju i danas. U njima učestvuje više od 40 hiljada vojnika.

Američko-južnokorejske vežbe se održavaju svake godine od 1976. godine i uvek izazivaju bolno reagovanje Pjongjanga. Od svih američkih predsednika je samo Bil Klinton nekoliko puta ukidao te strateške vežbe da ne bi iritirao Severnu Koreju.

Bilo bi suviše jednostavno da se za sve optužuje Severna Koreja, smatraju ruski eksperti. Iskustvo mešanja SAD u Iraku, Libiji, Avganistanu ne deluje umirujuće na Pjongjang, kaže analitičar Korejskog centra Instituta Dalekog Istoka RAN Konstantin Asmolov.

- U današnjoj situaciji, kada u politici ima suviše mnogo dvostrukih standarda, kada se klasični sistem međunarodnog prava i garancija krši, severokorejskom rukovodstvru se s pravom čini da je nuklearni program najbolji način zaštite, bez obzira na teškoće i probleme. Pjongjang traži da se prema njemu odnose ozbiljno, ne kao prema zemlji-izopšteniku, za koju je moguće kršiti obećanja, već kao prema možda neprijatnom, a ipak partneru.

To mišljenje deli, mada je to čudno, bivši ambasador SAD u Južnoj Koreji, a ranije rezident CIA u toj zemlji Donald Greg. Umesto toga da se traži od Kim Džong Una nemoguće – puno odustajanje od nuklearnog oružja kao prethodan uslov za bilo koje pregovore, Vašington bi morao da počne direktne pregovore s Pjongjangom, - napisao je on u listu Los-Anđeles tajms. Tek posle toga je moguće preći zahtevima. Tokom dužeg perioda rada u Koreji sam shvatio da drugi prilaz u Pjongjangu neće prihvatiti, jer je za Pjongjang pristanak na bilo koji, čak i umereni zahtev «gubljenje lica».

Većina eksperata smatra da će emocije na tom poluostrvu biti ublažene, kada se 30. aprila završe vojne vežbe. Onda će se dve Koreje ponovo naći u stanju tinjajuće konfrontacije.