Pristupačni turistički kosmos

2013-2014. godine startuje nekoliko suborbitalnih turističkih projekata u SAD: astronauti - amateri biće podignuti na visinu od 100 kilometara, gde već počinje bestežinsko stanje. Međutim, stručnjaci kažu da to nije pravi kosmos. A na orbitu i na Međunarodnu kosmičku stanicu zasad samo Rusija može da vozi turiste.

Razgovori o kosmičkom turizmu počeli su 1980-ih godina. U SAD je čak održano probno lansiranje u kojem je turistkinja poginula. Uspeh u ovoj oblasti postigla je samo Rusija. Od 2001. godine na ruskim brodovima „Sojuz“ na orbitu je uspešno dopremljeno 7 profesionalaca. Prvi je Amerikanac Denis Tito. Pošto je platio 20 miliona dolara krenuo je u kosmos 2001. godine i u orbiti je proveo 9 dana. Za ovo iskustvo, za ove utiske može se dati i veliki novac, smatra Tito:

- Obleteo sam Zemlju 28 puta. Svaki novi krug je drugi crtež od oblaka, druga svetlost. Saznaješ jako mnogo o svojoj planeti koja se okreće ispod tebe, vidiš je, naravno, ne celu kao što je to moguće s površine Meseca, ali svejedno shvataš koliko je Zemlja jedinstvena i dragocena. Na primer, atmosfera je prosto tanka traka iznad planete i shvataš da čovek zaista može pogubno da utiče na nju.

Nakon što su u kosmos prestali da lete američki šatlovi, kosmonaute na MKS mogu da dovezu samo ruski „Sojuzi“. Za turiste zasad nema mesta. U RKK „Energija“ već se nekoliko godina razvija specijalni turistički brod. A oni koji žele da se vinu što je moguće više iznad Zemlje, moraće da se zadovolje samo suborbitalnim turizmom. Ovakvi letovi će biti kraći, ali i mnogo jednostavniji, smatra glavni urednik časopisa „Novosti kosmonautike“ Igor Marinjin:

- Da bi se izašlo u Zemljinu orbitu brod treba da razvije brzinu do 8 kilometara u sekundi. S istom brzinom treba da uđe nazad u atmosferu. To je veliki problem zbog preopterećenja i zbog temperature. Da bi se organizovao suborbitalni turizam – da bi se podigli na visinu od 100 metara, a zatim spustili – treba da se razvije samo 1,5 kilometar. Dakle, nema ni pregrevanja, nikakvih preopterećenja. Ova varijanta je dostupna svim manje-više zdravim ljudima.

Suborbitalni letovi će biti jeftiniji od orbitalnih. Na primer, kompanija Virgin Galactic obećava da će voziti turiste u kosmos za 2 miliona dolara. Iako se u početnoj fazi projekta bilo je reči o svega nekoliko desetina hiljada. Prvo lansiranje je planirano za decembar 2013. godine. Po rečima rukovodioca kompanije, milijardera Ričarda Brensona, on je uvek sanjao ne prosto da poleti u kosmos, već da taj san i to iskustvo podeli s drugim ljudima.

- Od detinjstva, otkako sam video iskrcavanje kosmonauta na Mesec sanjao sam o tome da poletim u kosmos. Jedva sam dočekao 1990. godine kad je vlada izjavila da je zainteresovana za to da svi mi, obični građani, na kraju poletimo u kosmos. I jednog divnog dana, seo sam u avion i krenuo sam na putovanje po celom svetu: da tražim stručnjake i naučnike koji bi mogli da sagrade kosmički brod.

Istina, mnogi stručnjaci sumnjaju u uspešnost Brensonovskog projekta. Lansiranje je već nekoliko puta odlagano zbog problema sa svemirskim brodom. I let na njemu predstavlja veliki rizik zbog nekoliko minuta u bestežinskom stanju. Letovi na MKS ruskim „Sojuzima“ su u ovom smislu idealna turistička maršruta gde su garantovani i bezbednost, i utisci, navode stručnjaci u zaključku.

Anastasija Perškina,