Krimski biser u kruni ruske imperije

Pre 230 godina carica Jekaterina Druga potpisala je Manifest o pridruživanju Krima Ruskoj imperiji. Na poluostrvo je posle dugog rata stigao mir. Za neviđeno kratko vreme izrasli su gradovi. Krim se brzo pretvarao u važan trgovinski i kulturni crnomorski centar.

Pripajanju Krima prethodio je šestogodišnji rusko-turski rat. Njegov rezultat bio je sporazum iz 1774. godine po kojem je Osmanska imperija odustala od pretenzija na poluostrvo. Ali samo pripajanje prošlo je bez krvi. Do tog trenutka krimski kan se odrekao prestola i došao pod zaštitu Ruske armije. A neprijateljski raspoložena protiv Rusije lokalna elita je pobegla u Tursku. Govori istoričar Natalija Bolotina.

- Potpisivanje Manifesta o pridruživanju Krima Ruskoj imperiji bio je važan faktor u vreme Jekaterine. Pošto je Rusiji bilo vrlo važno da ima izlaz na Crno more. Posebno za vojnu flotu. Glavni junak i organizator tog događaja, Grigorij Potjomkin, pisao je da je pridruživanje Tavride bilo dostojno Aleksandra Makedonskog, da će jekaterina Druga uneti svoje ime u spisak velikih monarha Evrope. podvlačili su to i savremenici, ukazivajući upravo na pripajanje koje je prošlo bez krvi.

Niko tada nije mogao da pretpostavi da za četiri godine mogu da se izgrade gradovi i preseli mnoštvo ljudi na plodnu zemlju. A što je najvažnije da se napravi snažna flota. Mornari su na brodovima pucali iz topova i pozdravljali caricu uzvikom: Viva, Jekaterina! Strani ambasadori su bili oduševljeni. U narednih vek i i po Krim je izdržao nekoliko ratova. Ali njegovu sudbinu rešio je izuzetni slučaj. 1954. godine na jednom od visokih zasedanja tadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov odjednom je kao uzgred rekao: Postoji mišljenje da Krim treba predati Ukrajini. Pitali su ga zašto. Tako je jednostavnije, odgovorio je Hruščov. O tome ima mnogo konspirativnih verzija. Ali de-jure i de-fakto Krim je ostao u sastavu Ukrajine koja je 1991. stekla nezavisnost. Komentariše ekspert informaciono-analitičkog centra Vsevodol Veselov.

- Rusija se pridržava u svojoj međunarodnoj politici principa neprikosnovenosti granica posle raspada Sovjetskog Saveza. Činjenica da se Krim nalazi u sastavu Ukrajine više se ne može osporiti. Ali krimsko stanovništvo uglavnom govori ruski. Rusija će u svakom slučaju unicati na unutrašnju politiku Krima. Krimski faktor će se pojavljivati u odnosima ponovo povodom Crnomorske flote. To se ne može isključiti.

Krim nazivjau ne samo biserom Evrope, već i raskrisnicom istorije. Tokom vekova tamo su se naseljavali Goti, Huni, vizantijci i drugi narodi. Ali ipak najupečatljivija stranica u njegovoj burnoj sudbini ostaje pridruživanje Ruskoj imperiji pre tačno 230 godina.

Mihail Aristov,