Ambasador RF Čepurin: Podržavali smo i podržavaćemo Srbiju

Radni dan ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Čepurina traje dugo, često do kasno uveče.

Kroz to mnoštvo obaveza i susreta, koje ambasador Čepurin svakodnevno ima na političkom, ekonomskom i diplomatskom nivou, ogleda se jedna intenzivnija dinamika rusko-srbskih odnosa. Uprkos svojim obavezama, ambasador Čepurin ljubazno je izašao u susret našoj molbi i dao intervju Geopolitici.

Vaša ekselencijo, u poslednje vreme učestali su sastanci na najvišem državnom nivou između Republike Srbije i Ruske Federacije. Kao učesnik u tim razgovorima, i kao neko ko je učestvovao u pripremi tih sastanaka, možete li nam preciznije preneti sadržaj tih razgovora, odnosno šta je konkretno dogovoreno na sastancima premijera Srbije Ivice Dačića sa premijerom Medvedevim i predsednikom Putinom, na planu političke, ekonomske i vojno-tehničke saradnje Srbije i Ruske Federacije?

- Da, kontakti su učestali. Očito je aktiviranje rusko-srbskog dijaloga na svim nivoima. To me raduje. Dok je krajem 2012. godine u Srbiju dolazilo više ruskih predstavnika, ove godine naši srbski prijatelji pružaju dostojan odgovor. Učestalost kontakata posledica je čvrste namere rukovodstva obeju zemalja da nastave tesnu saradnju posle promene vladajuće koalicije i rukovodstva Srbije u 2012. godini.

Tokom nedavne posete predsednika Vlade Srbije Ivice Dačića Moskvi, podrobno su razmotrena pitanja ostvarivanja krupnih ruskih investicionih projekata u srbskoj privredi. Razmatrane su perspektive izgradnje gasovoda Južni tok: postignuti su dogovori o početku njegove izgradnje od decembra ove godine, s ubrzanom dinamikom. Dogovoren je broj kompresorskih stanica potrebnih za funkcionisanje gasovoda.

Veliki značaj ima dogovor koji smo postigli - to je finansiranje čitave srpske deonice na račun ruske strane. Pri tome će dodatnu povoljnost za Beograd predstavljati to što se otplata neće vršiti u vidu vraćanja kredita, što bi opterećivalo budžet svake zemlje. Ne, ti troškovi će se nadoknađivati iz prihoda Beograda od naplate tranzita za korišćenje gasovoda. Takođe je tokom susreta potvrđena principijelna odluka o izgradnji ogranaka gasovoda prema Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Vode se razgovori o rokovima i modalitetima realizacije tog projekta; ali već sada se vidi da će ta inicijativa u perspektivi pretvoriti Srbiju u regionalnog koordinatora snabdevanja gasom.

Tokom razgovora velika pažnja je posvećena daljem povećanju obima međusobnog robnog prometa. U tu svrhu je potrebno da se u punoj meri iskoriste mogućnosti postojećeg sporazuma o slobodnoj trgovini koji srpske vlasti zasad očito nedovoljno široko koriste. Jer, pre nego što se povede reč o proširenju spiska roba koje se u Rusiju bescarinski uvoze, vredelo bi pomnije pogledati već postojeće olakšice.

Već i sama bolja koordinacija u sferi isporuka poljoprivredne robe mogla bi da udvostruči postojeći srbski izvoz u toj sferi, sa 250 miliona evra na pola milijarde. S tim u vezi, u Moskvi je razmatrano pitanje otvaranja srbskih trgovinsko-distributivnih centara koji bi pružali pravnu, logističku i carinsku podršku ulasku srbskih poljoprivrednih proizvoda u ruske trgovinske lance.

Nastavljeno je razmatranje ruskog učešća u modernizaciji srpske vojske i razvoju zajedničke proizvodnje vojne tehnike. Te teme će očigledno biti podrobnije razmotrene tokom posete prvog zamenika predsednika Vlade, ministra odbrane Aleksandra Vučića Moskvi 23-24. maja ove godine.

Jača rusko-srbsko partnerstvo u sferi humanitarnog reagovanja i borbe sa vanrednim situacijama. Sasvim nedavno načinjen je važan korak za završavanje organizaciono-pravnih formalnosti oko Rusko-srbskog humanitarnog centra u Nišu. Očekujemo da će Centar već za mesec-dva započeti svoj rad u punom obimu.

Rusija izdvaja značajna sredstva za realizaciju projekata, uključujući i nekoliko desetina miliona evra za razminiranje teritorije Srbije. Demineri su poslednjih godina deaktivirali hiljade eksplozivnih naprava. Bliži se leto, doba šumskih požara, kada će se naročito osetiti potreba za Centrom.

Ove i druge teme biće takođe razmatrane tokom posete predsednika Srbije Tomislava Nikolića Sočiju na poziv ruskog lidera Vladimira Vladimiroviča Putina, planirane za 21. maj.

Gospodine Čepurin, zanima nas Vaš stav o Sporazumu parafiranom između Beograda i Prištine, uz posredništvo Evropske unije. Da li najnoviji Sporazum Beograda i Prištine u izvesnom smislu podriva principijelnu poziciju Rusije prema Kosovu? Politički predstavnici Srbije u pregovorima sa EU i Amerikom oko Kosova ističu često da su usamljeni i bez saveznika. Ukoliko bi političko rukovodstvo Srbije zauzelo čvršći i respektabilniji stav u pregovorima o Kosovu, da li bi naša zemlja mogla da računa u tom slučaju na podršku Rusije, imajući u vidu da je u poslednjoj deceniji Moskva po pitanju Kosova podržavala Beograd?

- Principijelan stav Rusije u pogledu Kosova, kao što je rukovodstvo naše zemlje već izjavljivalo, sastoji se u tome da rešavanje problema Kosova i Metohije mora biti mirno i političko. Rusija nije priznala niti će priznati nezavisnost Kosova. Ne održava zvanične odnose sa Prištinom.

Smatramo važnim da se tokom regulisanja osigura bezbednost i budućnost Srba koji žive na Kosovu i Metohiji.

Sa Srbijom su svojevremeno nepravedno postupili. Nisu joj dali da sama reši akutne, ali ipak unutrašnje probleme. Podržali su separatiste i dali im oružje, podstrekavali ih na cepanje zemlje.

Danas, kao i pre, podržavamo stavove i odluke koji su za Srbiju prihvatljivi.

Da, Rusija je glasala za rezoluciju Generalne skupštine OUN od 9. septembra 2010. godine, koju je, između ostalog, sama Srbija predložila. U skladu s njom, uveden je mehanizam posredovanja Evropske unije. I tada je Srbija ostala sama, bez saveznika i podrške.

Danas, kao i pre, govorimo kako ne nameravamo da podstičemo Srbiju na ovu ili onu odluku. To je stvar same Srbije. Srpske vlade. Srbskog naroda.

Srbija je odlučila da dogovore po pitanju Kosova usaglašava s Evropskom unijom. Za nas se pitanje sastoji samo u jednom - koliko je to prihvatljivo za Srbiju, koliko odgovara njenim interesima, interesima Srba. Što se tiče pitanja podrške „nekom čvršćem i respektabilnijem stavu“ - ne razumem baš sasvim takvo pitanje. Kao što sam već rekao, Rusija je podržavala, podržava i podržavaće Beograd u pravednom rešavanju kosovskog problema.

Kako je nedavno rekao naš predsednik vlade Dmitrij Medvedev, Rusija ne može da odlučuje umesto Srbije. Od nas se ne može očekivati nešto što sami Srbi prosto ne nameravaju da učine.

Znate, po mojoj sasvim ličnoj proceni, Beogradu je važno da proračuna moguće varijante razvoja događaja. Da proračuna svoje korake. Da teži političkom jedinstvu zemlje u odnosu na to pitanje. Da ispoljava političku volju. Na Rusiju, kao i pre, možete da računate kao na prijatelja i zemlju koja podržava interese Beograda i Srba.

Kako ocenjujete poziciju Srba sa severa Kosova, posebno njihovo opredeljenje za čvrstu saradnju sa Rusijom? Ako se izuzmu zahtevi za dobijanje ruskog državljanstva i drugi emotivni izrazi privrženosti Rusiji, koliko Rusija u formiranju svoje politike prema ovom delu Balkana ima u vidu i poziciju i stav kosovskih Srba? Konačno, Vi ste nedavno bili u Kosovskoj Mitrovici, pa Vas, pored odgovora na ovo pitanje, molimo i za utiske iz susreta sa Srbima sa severa Kosova.

- Održavamo intenzivan dijalog sa svim Srbima, sa regionima Srbije, pa naravno i sa Srbima na severu Kosova i Metohije. Kosovo i Metohija po svim parametrima međunarodnog prava, Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, jeste srbska teritorija.

Mi cenimo opredeljenost Srba za saradnju sa Rusijom i pomno razmatramo sve molbe koje pristižu.

Pri tome, prirodno, polazimo od toga da je zakonito i demokratski izabrano rukovodstvo zemlje izražavalac mišljenja, nadanja i interesa Srba, uključujući kosovske Srbe. Višepartijski sistem obrazovanja organa vlasti u Srbiji omogućava uzimanje u obzir najšireg spektra opredeljenja birača. Za Srbiju je od kritične važnosti da ima konsolidovan stav po pitanju kao što je Kosovo.

Što se tiče moje posete Kosovskoj Mitrovici, gde sam bio sa Aleksandrom Vulinom, bio sam dirnut toplim prijemom i dijalogom zasnovanim na poverenju.

Hteo bih još jednom da potvrdim svoju solidarnost sa Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji. Hoću još jednom da kažem kako u regulisanju konflikta pitanja bezbednosti i budućnosti kosovskih Srba predstavljaju kamen-temeljac. I važno je da se to ima u vidu. I to moraju da shvate oni koji su pokušavali i pokušavaju da „pritiskaju“ Beograd iz inostranstva.

Posle političkih promena u Srbiji postojali su problemi, odnosno prepreke u investiranju ruskog kapitala u Srbiji. Situacija se, po tom pitanju, nesumnjivo poboljšala. Ipak, da li mislite da je i danas u Srbiji, u izvesnoj meri, kapital iz zapadnih zemalja favorizovan u odnosu na ruski? Kako unaprediti i našu ekonomsku saradnju, povećati obim trgovinske razmene? U kojim privrednim granama vidite mogućnost za investiranje ruskog kapitala?

- Svakako da je razdoblje razvoja rusko-srbskog investicionog sadejstva prolazilo kroz različite faze, uključujući i one nimalo lake. Vidimo da novo rukovodstvo Srbije ulaže napore da stvori povoljne uslove za priliv investicija u Srbiju. Za to, kako je govorio Vladimir Putin, treba „okopavati svoju parcelu onako kako je to činio Sveti Franjo - danonoćno“. Rusija na dugoročnoj osnovi investira u realni sektor privrede Srbije. To su pre svega projekti u naftno-gasnoj sferi, u energetici i saobraćajnoj infrastrukturi. Mi ostvarujemo mnogobrojne projekte sa velikim ulaganjima, kao što su Južni tok, NIS, Jugorosgas, Lukoil, rekonstrukcija železnica Srbije. Ukupne ruske investicije u privredu Srbije dostigle su poslednjih desetleća oko 2,5 milijardi evra, a u planu je da se tokom naredne tri godine obim investicija poveća za još 1,5 milijardi evra. Još 1,7 milijardi evra iznose investicije u Južni tok.

Važno je da se iskrsli tehnički problemi, kojih ima uvek i svugde, u svakoj zemlji, rešavaju u dijalogu zasnovanom na poverenju, uzimajući u obzir obostrane interese, kao što i priliči pravim partnerima.

Što se pak tiče delatnosti zapadnog kapitala u zemlji: njegovo prisustvo predstavlja sasvim prirodnu posledicu evrointegracionog izbora Beograda. Sasvim je očito da započeti proces harmonizacije nacionalnog zakonodavstva s evropskim normama i standardima u prvom redu daje prednost zapadnim kompanijama i investitorima. To ni za koga nije tajna niti iznenađenje. Upravo zato je rusko rukovodstvo ne jednom izjavljivalo da je evropski kurs suverena stvar Srbije, ali je za nas važno da on ne pričinjava štetu rusko-srbskim odnosima.

Sa kretanjem Srbije ka EU prestaće da važi Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2000. godine i Protokol uz njega iz 2011. godine, što neće dozvoliti Srbiji da izvozi svoje proizvode bez carina, na primer, iste te poljoprivredne (a to je 14% izvoza Srbije u Rusiju). Neki ranije postignuti dogovori mogu biti otkazani. Usled toga, zemlja može biti lišena mogućnosti prodaje svojih kvalitetnih proizvoda, ali nekonkurentnih na evropskom tržištu. To je očigledno.

Važno je tražiti puteve rešavanja tih pitanja, polaziti od toga da naša saradnja treba da bude uzajamno korisna i pouzdana. Zato Rusiji i Srbiji nije potrebno da resetujemo naše odnose, ne treba pritiskati na dugme resetovanja. Danas nam je potrebno da energičnije pritiskamo na pedalu gasa radi proširenja sadejstva u onim oblastima gde naše privrede mogu međusobno da se dopunjuju: naftno-gasni sektor, energetika, saobraćaj, telekomunikacije, vojno-industrijska proizvodnja, poljoprivreda, turizam. Mi smo objektivno zainteresovani za to da obe naše zemlje budu jače i cvatuće. Onda će i naše mogućnosti biti druge, i porašće sposobnost za rešavanje problema.

Razgovor vodio: Slobodan Erić

Prevod: Sava Rosić