Kućne biblioteke: Pro e Contra

Još sasvim nedavno kućne biblioteke bile su obavezan atribut praktično svakog stana. Vlasnici su sa ponosom pokazivali gostima novitete i smatralo se da je kućna biblioteka riznica znanja koja pomaže čoveku u životu. Ali danas, u doba elektronskih knjiga, dosta ljudi su pred dilemom: da li zaista treba držati u kući štampana izdanja?

Pesnik i prozaik Oksana Liskova dopunjavala je biblioteku, koju ju počela da kompletira još njena majka, ali je nedavno odlučila, da treba da se reši nekih knjiga.

- U SSSR mnoge knjige su bile deficitarne, mogle su se nabaviti ukoliko si predao desetine kilogramma starog papira i dobio specijalni bon. Tako smo nabavili «Grofa Monte Kristo» Aleksandra Dime i mnoga druga njegova dela. Većina knjiga je bila kupljena u periodu 1991-2005. godine. Kupovine su uglavnom bile haotične. Deo knjiga su poklon. Svakog proleća, već nekoliko godina redom, pregledavam svoju biblioteku i vršim selekciju. Ja smatram, da kućna biblioteka mora biti funkcionalna i da služi lično vama. Knjige ne smeju činiti prostornu nekomfornost.

Krajem 80-tih – početkom 90-tih godina izašle su knjige, koje su ranije bile zabranjene u SSSR, pojavili su se ruski pisci iz inostranstva, prevođeni su savremeni strani autori, ponovljena su izdanja klasične književnosti, i ovo intelektualno bogatstvo našlo se na policama kućnih biblioteka. Međutim, mogućnost kupovine bilo koje knjige, obilje novih imena prouzrokovalo je neosmišljeno popunjavanje kućnog prostora. Police su bile pretrpane, broj knjiga je bio u stalnom porastu. I nisu svi ljubitelji knjiga pažljivo birali knjige za svoje biblioteke.

Svoju istoriju iznosi «Glasu Rusije» Svetlana Bogdanova, pisac, novinar i vlasnica «šou-ruma» «Aurora Borealis».

- Nakupila sam 10-tak hiljada knjiga. Takve biblioteke formiraju sovjetski ljudi, koji su 90-tih godina, da tako kažem, «poludeli» i bacili se na knjižare, kupujući sve redom. Iz moje kolekcije pročitala sam jedno 80 posto, možda i više. Ja sam se promenila i postalo je jasno, da se i svet oko mene isto mora promeniti. U takvoj količini, knjige mi nisu više bile potrebne. Knjige su jednostavno jedno ljudsko zadovoljstvo, i zašto se nakon nastanka nove faze u životu ne bi oslobodila od njih? Ranije su mi one bile važne, ali sa vremenom je taj osećaj nestao.

Međutim ne oslobađaju se od knjiga svi čitaoci iz idejnih razloga. Sa pojavom elektronskih izdanja neki ljubitelji knjiga su rešili da svoja štampana izdanja zamene na elektronska. Postdiplomac katedre psihologije RGGU Marija Sodoljeva iznosi svoje mišljenje.

- Treba ići u korak sa vremenom. Popunjavati kuću knjiškom prašinom danas više nije aktuelno, to je gubitak životnog prostora, sada to nije u modi. Danas se sve ili gotovo sve može naći u elektronskoj verziji. Ja ću kupovati samo one knjige, koje neću moći da nađem u Internetu.

I, - da li je danas potrebna kućna biblioteka? Svako rešava ovo pitanje na svoj način. Međutim, rezultati anketiranja u socijalnim mrežama govore,- da većina ljubitelja knjiga ne mogu zamisliti život bez polica do plafona, koje su popunjene raznim izdanjima, bez izuzetnog mirisa tek kupljene knjige, bez lakog šuštanja stranica. Verovatno iz tog razloga, bez obzira na postojanje ridera i elektronskih izdanja, kućna biblioteka nije prevaziđena i nije otišla u prošlost. Jer kolekcioniranje knjiga to nije neko dizajnersko rešenje za dnevnu sobu, nego estetsko i intelektualno uživanje.

Ana Fjodorova,