Početna stranica > Novosti
Zašto je Kjerkegor raskinuo veridbu, pitanje je sad
Razlog za rasvetljavanje nekih biografskih momenata u „Hiperborejcima „Crnjanski nalazi u pokušaju da , ako ne odgonetne ,ono bar da pokuša protumačiti razloge zbog kojih je slavni danski mislilac , utemeljivač egistencijalizma, raskinuo veridbu. Tajanstvenost i intrigantnost tog čina pripovedač Crljanski koristi da u raspravu uvuče celo svoje intelektualno društvo u kome se kao ataše za štampu u ambasadi Kraljevine Juogslavije u Rimu kretao poslednjih meseci pre napada na Jugoslaviju , odakle će biti deportovan zajedno sa osobljem ambasade u Lisabon, da bi se decenijama potom nastanio u Londonu odkale se vraća u Beogard tek posle tri dcenije. Suvišno je podsećati na to, kako sam pisac izričito kaže, da su svi iz kruga koji su mu pravili svakodnevno društvo u šetnji Rimom i obilasku znamenitosti večnog grada, ali i drugih italijanskh gradova i turističkih destinacija, izmišljeni, književni likovi ove proze koja sadrži elemente više litereranih žanrova koji se međusbno prožimaju.
Uzroke raskida Kjerkegrove veridbe traži u kontekstu teme o Hiperborejcima
Uzrocima raskida veridbe danskog filosofa Crnjanski se bavi u kontekstu svoje teme o Hiperborjecima , stanovnicima i predelima severnih krajeva , kjima je u Rimu bio ne samo sam preokupiran, nego je energično i uporno nastojao da njima budu opsednuti i svi likovi iz piščevog okruženja , koji ne samo da su se svakodnevno viđali, nego kao i da se nikad nisu ni razdvajali.
Iako u prvoj rečenici o ovoj temi nakon koje će uslediti poveći broj fragmenata posvećenih sklopu ličnosti znamenitog danskog filosofa („Otkud bismo onda , mogli , mi, otkriti prave uzroke prekida veridbe u životu Kjekegora“) , striktno odbacuje mogućnost bavljenja „ovom temom“, u svom pripovedačkom postupku će joj pisac nekoliko puta pristupati i osvetljavti iz više uglova, čime se i bavi ovaj zapis.
Prošlost se ne zna. Samo se današnjost zna
Da ne bi bilo nikave sumnje o zadljim namerama i direktnom uvlačenju čitaoca u intrigu, pisac memoarske proze „Kod Hiperborejaca „ se unpred osigurava ,protiv bilo kavog pokušaja da se tu traže tragove neke nordijske ili bilo kakve druge tajnovitosti. Ne.
Jer „Rim se, po mom mišljenju , ne razlikuje , ni od onoga što je Kjerkegor mislio,o Kopnehagenu,ni od života kako ga je opisivao , Andersen“.
Pre nego će dati reči govorljivioj Albanki , stalnom članu svog mobilnog rimskog kluba , ( udatoj za Amerikanaca, prim,. B. R. ) pisac će skoro apodiktično uskliknuti na kraju gore citiranog fragmenta :“Prošlost se ne zna. Samo se današnjost zna“.
Ovaj fragmet je tako dramaturški struktuiran da će autor pre nego će reći šta sam misli o ovom pitanju ,izvesti na scenu još jednog od stalnih likova iz svog rimskog kluba , „ćerku predsednika vlade „ ( u azilu u Rimu ,nikad se ne navodi o kojoj vladi i zemlji je reč, prim.B.R. ) koja je o tome pitala , kaže ,“jednog svog poznanika, Danca, velikog znalca danske književnosti „.
Pa šta je „ćerka predsednika vlade“ saznala od tog svog poznanika, velikog znalca danske književnosti ?
Kjerkegor je bio šizofrenik, melanholik već i zbog svog imena koje znači:crkveno groblje
„On smatra da je pitanje davno rešeno.Kjerkegor je bio šizofrenik. Bio je melanholik već i zobg svog imena koje znači:crkveno groblje.Kjerkegorova seksuslanost,-to je sasvim sigurno- bila je : sadistička i impotentna.U jednom trenutku, želje za samoćom,prekinuo je veridbu.To se dešava šizofrenicima“.
Pošto su saslušali šta je o razlozima zbog kojih je Kjekegor prekinuo veridbu „ćerki predsednika vlade“ rekao njen poznanik, Danac, dobar poznavalac danske književnosti, konačno je došao red i na Crnjanskog :“Pitaju onda i mene šta milsim ja“.
Tek da i ja nešto kažem
Odgovorio im je :
„ Mislim, da na to pitanje odgovora nema.To jest, primam tezu psihoanalitičara.Tek da i ja nešto kažem.Smatram, dakle, da se Kjerkegor osetio impontetan za brak, zbo onog što je pretrpela u braku,njegova majka.Ona je, kao što je pozanto , bila služavka u kući Kjerkogorovog oca,mnogo mlađa od njega.Rodila je Kjerkegora.Njegov otac je taj brak ozakonio, tek onda .Ja mislim da je Kjerkegor bio melanholik zbog toga.Od stida.Ne zato što mu je mati bila služavka.Daleko od toga, iako u Kjerkegoru, kao i Ibzenu,pa donekle i Strindbergu,ima traga jednog snoba.Ne zato.Nego zato što je ta mlada služavka bila silovana , od tog, mnogo, mnogo starijeg čoveka, teologa.“
„Neku žalost nad svojom majkom nalazim kod Andersena,-sina jedne pralje,koja je često pijana-ali i kod Kjerkegora, Ibzena,pa i Strindberga.Neku čudnu tajanstvenost, oko matere ,i kod Mikelanđela.
Kad to čuju, svi viču.
Kao da je to najstrašnija blasfemija.
Ja ipak mislim da psihoanalitičari imaju pravo, kad smatarju da se Kjerkegor zgadio polnog nagona kod čoveka. Kod oca. Teologa , uglednog čoveka, bogomoljca,koji silom uzima ljubav, kod jednog mladog, sirotog, poslušnog, uplašenog stvorenja , sa sela.Jedne služavke.
Imago oca, kod Kjerkegora,mora da je bio samo jedan ud.Veliki ud.Veliki phallus.
„Žali se „dalje, pisac , kako je ova njegova teza kod Albanke izazvala i smeh i srdžbu.
U odnosu sa majkom i sestrom –koja mu je rano umrla-ona Kjerkogora ne vidi nikad melanholičnog ,nego nežnog i zadovoljnog.
Pravi raskid prekida veridbe vidi u intelektualnim ambicijama Kjerkegora.Regina mu se, jednog dana prosto učinila glupuša.Buržujka. A to je i bila.“
Iako će ovaj fragment završiti opaskom da je iskaz Albanke ( inače ostrašćene levičarke )“izavao smejuriju ostalih“ i konstatacijom da „zašto je Kjekegor prekinuo veridbu nije se u Rimu, u mom krugu, saznalo, nikada „,Crljanski će se temi silovanja još jednom vratiti, ali će njome pored majke Kjerkegora, obuhvatiti i Ibzenovu i Strindbergovu .
Mladi Šveđanin:brak treba da počne silovanjem
Jedan mladi Šveđanoin koji se približio rimskom klubu Crnjanskog,imao je čudne pojmove o braku.“Prema njegovom mišljenju , brak treba da počne, silovanjem.“
Silovane, a srećne u braku
To su uobraženja ,moja.Te žene su bile sretne u braku.Ni mati Kjerkegoorva, ni Strindbergova,ni Ibzenova, nije napustila muža.
Ne, ali je Ibzen, koji je prošao , pešice , celu svoju zemlju,napisao o stanovnicma Norveške , da to nisu ljudi i žene, nego dva miliona pasa i mačaka.
Ni Kjerkegor,ni Ibzen, ni Strindberg, ne mogu da se odreknu tendencije da reformišu društvo
„Kjerkegor, godinama,skoro i ne napušta sobu.Ne ide u prirodu.Idu u društvo.
Ne mogu ni Kjrekegor, ni Ibzen , ni Strindberg, da se odreknu tendencije , da reformišu društvo.“
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Jubileji velikana : dva veka Kjerkegora i 120.godišnjica rođenja Crnjanskog
CRNJANSKI O KJERKEGORU
Veliki srpksi pisac Miloš Crljanski (1893-1977) čiju 120. godišnjicu rođelja obeležavamo ove godoine, u svojoj memoarskoj prozi „Kod Hiperborejaca „u više navrata se spominje najvećeg danskog mislioca Sorena Kjerkegora (Soren Kirkegaard, 1813-1855 ),čiji je jubilej, dva veka rođenja ,5. maja proslavljen u celom svetu.
Zašto je Kjerkegor raskinuo veridbu, pitanje je sad
Razlog za rasvetljavanje nekih biografskih momenata u „Hiperborejcima „Crnjanski nalazi u pokušaju da , ako ne odgonetne ,ono bar da pokuša protumačiti razloge zbog kojih je slavni danski mislilac , utemeljivač egistencijalizma, raskinuo veridbu. Tajanstvenost i intrigantnost tog čina pripovedač Crljanski koristi da u raspravu uvuče celo svoje intelektualno društvo u kome se kao ataše za štampu u ambasadi Kraljevine Juogslavije u Rimu kretao poslednjih meseci pre napada na Jugoslaviju , odakle će biti deportovan zajedno sa osobljem ambasade u Lisabon, da bi se decenijama potom nastanio u Londonu odkale se vraća u Beogard tek posle tri dcenije. Suvišno je podsećati na to, kako sam pisac izričito kaže, da su svi iz kruga koji su mu pravili svakodnevno društvo u šetnji Rimom i obilasku znamenitosti večnog grada, ali i drugih italijanskh gradova i turističkih destinacija, izmišljeni, književni likovi ove proze koja sadrži elemente više litereranih žanrova koji se međusbno prožimaju.
Uzroke raskida Kjerkegrove veridbe traži u kontekstu teme o Hiperborejcima
Uzrocima raskida veridbe danskog filosofa Crnjanski se bavi u kontekstu svoje teme o Hiperborjecima , stanovnicima i predelima severnih krajeva , kjima je u Rimu bio ne samo sam preokupiran, nego je energično i uporno nastojao da njima budu opsednuti i svi likovi iz piščevog okruženja , koji ne samo da su se svakodnevno viđali, nego kao i da se nikad nisu ni razdvajali.
Iako u prvoj rečenici o ovoj temi nakon koje će uslediti poveći broj fragmenata posvećenih sklopu ličnosti znamenitog danskog filosofa („Otkud bismo onda , mogli , mi, otkriti prave uzroke prekida veridbe u životu Kjekegora“) , striktno odbacuje mogućnost bavljenja „ovom temom“, u svom pripovedačkom postupku će joj pisac nekoliko puta pristupati i osvetljavti iz više uglova, čime se i bavi ovaj zapis.
Nagađalja o mogućim razlozima koje su naterale najslavnijeg danskog mislioca posle princa Hamleta da raskine veridbu sa Reginom ,izrođavcaju se postepeno u začetke intrige i dramskog sukoba oko kojih veliki pisac Crnjanski obmotava klupko svoje priče kao u najuzbudljiivjem romenesknom tkivu.
Prošlost se ne zna. Samo se današnjost zna
Da ne bi bilo nikave sumnje o zadljim namerama i direktnom uvlačenju čitaoca u intrigu, pisac memoarske proze „Kod Hiperborejaca „ se unpred osigurava ,protiv bilo kavog pokušaja da se tu traže tragove neke nordijske ili bilo kakve druge tajnovitosti. Ne.
Jer „Rim se, po mom mišljenju , ne razlikuje , ni od onoga što je Kjerkegor mislio,o Kopnehagenu,ni od života kako ga je opisivao , Andersen“.
Pre nego će dati reči govorljivioj Albanki , stalnom članu svog mobilnog rimskog kluba , ( udatoj za Amerikanaca, prim,. B. R. ) pisac će skoro apodiktično uskliknuti na kraju gore citiranog fragmenta :“Prošlost se ne zna. Samo se današnjost zna“.
A „Albanka kaže , da ja očigledno hoću da kažem, da veridbu prekidaju samo oni,koji su sa Severa, i hoću da kažem da se o veridbama i ljubavima u prošlosti ,ne zna.To ne važi samo za Kjerkegora, nego za svakoga.“
Ovaj fragmet je tako dramaturški struktuiran da će autor pre nego će reći šta sam misli o ovom pitanju ,izvesti na scenu još jednog od stalnih likova iz svog rimskog kluba , „ćerku predsednika vlade „ ( u azilu u Rimu ,nikad se ne navodi o kojoj vladi i zemlji je reč, prim.B.R. ) koja je o tome pitala , kaže ,“jednog svog poznanika, Danca, velikog znalca danske književnosti „.
Pa šta je „ćerka predsednika vlade“ saznala od tog svog poznanika, velikog znalca danske književnosti ?
Kjerkegor je bio šizofrenik, melanholik već i zbog svog imena koje znači:crkveno groblje
„On smatra da je pitanje davno rešeno.Kjerkegor je bio šizofrenik. Bio je melanholik već i zobg svog imena koje znači:crkveno groblje.Kjerkegorova seksuslanost,-to je sasvim sigurno- bila je : sadistička i impotentna.U jednom trenutku, želje za samoćom,prekinuo je veridbu.To se dešava šizofrenicima“.
Pošto su saslušali šta je o razlozima zbog kojih je Kjekegor prekinuo veridbu „ćerki predsednika vlade“ rekao njen poznanik, Danac, dobar poznavalac danske književnosti, konačno je došao red i na Crnjanskog :“Pitaju onda i mene šta milsim ja“.
Tek da i ja nešto kažem
Odgovorio im je :
„ Mislim, da na to pitanje odgovora nema.To jest, primam tezu psihoanalitičara.Tek da i ja nešto kažem.Smatram, dakle, da se Kjerkegor osetio impontetan za brak, zbo onog što je pretrpela u braku,njegova majka.Ona je, kao što je pozanto , bila služavka u kući Kjerkogorovog oca,mnogo mlađa od njega.Rodila je Kjerkegora.Njegov otac je taj brak ozakonio, tek onda .Ja mislim da je Kjerkegor bio melanholik zbog toga.Od stida.Ne zato što mu je mati bila služavka.Daleko od toga, iako u Kjerkegoru, kao i Ibzenu,pa donekle i Strindbergu,ima traga jednog snoba.Ne zato.Nego zato što je ta mlada služavka bila silovana , od tog, mnogo, mnogo starijeg čoveka, teologa.“
Tema žalosti nad svojom majkom
Crnjanski ( kad su ga već pitali šta on misli o tome“tek da i ja nešto kažem“) u nastavku počinje da razvija temu „žalosti nad svojom majkom „:
„Neku žalost nad svojom majkom nalazim kod Andersena,-sina jedne pralje,koja je često pijana-ali i kod Kjerkegora, Ibzena,pa i Strindberga.Neku čudnu tajanstvenost, oko matere ,i kod Mikelanđela.
Kad to čuju, svi viču.
Kao da je to najstrašnija blasfemija.
Psihoanalitičari su u pravu:Kjerkegor se zgadio polnog nagona kod čoveka
U nastavku svog iskaza na zadatu temu, ko bajagi uzgred ( „tek da i ja nešto kažem“) ,Crnjanski upozorava da je“ lako prekid veridbe Kjerkegora tuamčiti idealnim razlozima,i patološkim urocima . Tobože, želi da se sav posveti literaturi.Životu i radu u samoći.Izbegavanjem braka.
Ja ipak mislim da psihoanalitičari imaju pravo, kad smatarju da se Kjerkegor zgadio polnog nagona kod čoveka. Kod oca. Teologa , uglednog čoveka, bogomoljca,koji silom uzima ljubav, kod jednog mladog, sirotog, poslušnog, uplašenog stvorenja , sa sela.Jedne služavke.
Imago oca, kod Kjerkegora,mora da je bio samo jedan ud.Veliki ud.Veliki phallus.
Smeh i srdžba „rimskog kluba“
„Žali se „dalje, pisac , kako je ova njegova teza kod Albanke izazvala i smeh i srdžbu.
„Ona danske seljanke smatra kao neke ,zdrave, snažne krave.A to silovanje, kao prijatan doživljaj jedne služavke koja se diže u stalež popadija.
U odnosu sa majkom i sestrom –koja mu je rano umrla-ona Kjerkogora ne vidi nikad melanholičnog ,nego nežnog i zadovoljnog.
Pravi raskid prekida veridbe vidi u intelektualnim ambicijama Kjerkegora.Regina mu se, jednog dana prosto učinila glupuša.Buržujka. A to je i bila.“
Iako će ovaj fragment završiti opaskom da je iskaz Albanke ( inače ostrašćene levičarke )“izavao smejuriju ostalih“ i konstatacijom da „zašto je Kjekegor prekinuo veridbu nije se u Rimu, u mom krugu, saznalo, nikada „,Crljanski će se temi silovanja još jednom vratiti, ali će njome pored majke Kjerkegora, obuhvatiti i Ibzenovu i Strindbergovu .
Mladi Šveđanin:brak treba da počne silovanjem
Jedan mladi Šveđanoin koji se približio rimskom klubu Crnjanskog,imao je čudne pojmove o braku.“Prema njegovom mišljenju , brak treba da počne, silovanjem.“
„Ja sam toliko začuđen što to čujem od jednog Šveđanian, da ne znam šta na to da kažem?Kažem samo da bi o tome trebalo zatražiti i mišljenje silovanih.Zar ne vidi da je silovanje u životu, pa i u pisanju, Kjerkegora, Ibzena , Strindberga, jedna tamna mrlja sa kojom počilje sva nesreća u njihovom životu, sva melanholija u njihovom pisanju,a da ih , zbog toga i mati prati do smrti, kao senka.“
Silovane, a srećne u braku
To su uobraženja ,moja.Te žene su bile sretne u braku.Ni mati Kjerkegoorva, ni Strindbergova,ni Ibzenova, nije napustila muža.
Ne, ali je Ibzen, koji je prošao , pešice , celu svoju zemlju,napisao o stanovnicma Norveške , da to nisu ljudi i žene, nego dva miliona pasa i mačaka.
Njihove matere,-bar se meni tako čini-polazna su senka u svim njihovim delima,poemama,romanima, drama“.
Ni Kjerkegor,ni Ibzen, ni Strindberg, ne mogu da se odreknu tendencije da reformišu društvo
Svoje fragmente u prozi „Kod Hiperborejaca „ posvećene trojici velikih Nordijaca,posebno Kjerkegoru ( ostala dvojica , Ibzen i Strindberg se skoro uzgred pominju kao poslovna pratnja ), Crnjanski završava ovako :
„Kjerkegor, godinama,skoro i ne napušta sobu.Ne ide u prirodu.Idu u društvo.
Svi ti reformatori porodice i društva žele da žive po varošima,a ne na nekom zelenom ostrrvu.
Ne mogu ni Kjrekegor, ni Ibzen , ni Strindberg, da se odreknu tendencije , da reformišu društvo.“
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Zapad se priprema za rat punog obima do 2030. godine, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško...
Američki predsednik je, kako se navodi, pozvao izraelskog premijera da ne pokreće ponovo rat punih razmera sa Iranom....
Biro Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) suspendovao je tužioca Karima Kana, koji je optužen za seksualno uznemiravanje, navodi se u saopštenju za javnost organizacije. Kan je svojevremeno...
Izjava američkog sekretara za rat usledila je u trenutku kada se Brisel priprema da sprovede najambicioznije migracione reforme u poslednjih nekoliko godina....
Na redovnom brifingu vanredno održanom 4. juna pod krovom Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, i koji je u najvećem delu bio posvećen terorističkom zločinu kijevske hunte u Starobeljsku, Marija Zaharova...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
