80 GODINA OD VELIKIH LOMAČA KNJIGA U NEMAČKOJ
Pre ravno osam decenija, 10. maja 1933. nemački dnevni listovi izašli su sa dugačkim spiskovima „dekadetnih pisaca, autora, čije knjige nisu bile u skladu sa „nemačkim duhom“. Uz liste pisaca, demokrata, komniista, socijalista, Jevreja iz Nemačke, ali i iz celog sveta, stajala su obaveštenja na kojim sve mestima će biti moguće da se „nova Nemačka „ oslobodi tog „smeća“.
Uveče tog istog dana, 10. maja 1933. na Opernplacu u Berlinu i na glavnim trgovima još 21 grada Nemačke, napravljene su „logorske vatre nacističke budućnosti„, velike lomače na kojima je spanjeno desetrine hiljada knjiga čime je najavljeno ( blago njima, a i nama) novo razdoblje u istoriji nemačke i svetske kulture.
Potpaljivanju „visoke peći nemačke kulture „ na Opernplacu u Berlinu, prisutvovao je i rajhministar propagande Jozef Gebels.
U tim „visokim pećima „ novog nemačkog duha, od tog 10. maja pa sve do avgusta 1933., spaljeno je prema nekim podacima najmanje 35. 000 primeraka knjiga raznih autora i različitih sadržaja i žanrova.
Tako su na lomači na Opernplacu u Berlinu izgorela sva dela Karla Marksa, Roze Luksmeburg, Avgusta Bebela, a u pepeo su pretvorena i sve knjige nastala do 1933. Eriha Marie Remarka, Henriha Mana, Bertolda Brehta, Sigmunda Frojda, Stefana Cvajga, Liona Fejhtvangera. ..
Plamen nacističke lomače je te majske noći na glavnom trgu u Berlinu „pročitao“ šta piše u „Komuniznu i bakunjinizmu“ Fridriha Engelsa, u „Jverejskoj mržnji prema sebi „Teodora Lesinga, a nije bio milosrdan ni prema „Nemačkoj republici“i „Pozivu na razum „ Tomasa Mana, ““Primenjenoj lirici Eriha Kestnera „, „Reuvenu, knezu judejskom „ Maka Broda, “Terorozmu i komunizmu „ Karla Kauckog.
Lomača je zhvatila i dela strane literature prevdena na nemački koja su se zatekla u javnim bibliotekama. Tako su pored Lenjinove „Diktature proletarijata „u berlinsmom, majkom ognju izgoreli svi radovi Lava Trockog objavljeni do te istorijski sulude 1933. godine, zajedno sa „Pitanjima lenjinizma„ Josifa Staljina.
Plamen berlinske, majske knjižne lomače zahvatio je i roman Ernesta Hemingveja „ Zbogom oružje“ „Istorijske zapise „ Herbera Velsa, kao i reportaže Džona Rida „Deset dana koji su potresli svet“.
Spalite i mene
Ali ipak nisu mogli spaliti sve knjige i njihove autore.
O tome je Bertold Breht napisao pesmu „Spaljivanje knjiga „ u kojoj jedan progonjeni, ali zaobiđeni pesnik, vapi: „Spalite i mene„!
Posle naredbe režima o javnom spaljivanju /knjiga štetne sadržine, kad su posvuda / podsticali volove što su kola s knjigama /vukli ka lomači, jedan progonjeni pesnik, /jedan od najboljih, proučavajući spisak spaljenih /, odjednom otkri, sav preneražen, da su njegove knjige / zaboravljene. On pohita pisaćem stolu, / okrilićen gnevom, i napisa pismo glavešinama. / “Spalite me!-pisalo je njegovo krilato pero. -Spalite me„! / Ne činite mi to! Ne izostavljajte me! Zar ja / u svojim knjigama nisam pisao samo istinu? A vi / sad postupate sa mnom kao s lažovom!Naređujem/ vam/ Spalite me!“
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Zapad se priprema za rat punog obima do 2030. godine, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško...
Američki predsednik je, kako se navodi, pozvao izraelskog premijera da ne pokreće ponovo rat punih razmera sa Iranom....
Biro Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) suspendovao je tužioca Karima Kana, koji je optužen za seksualno uznemiravanje, navodi se u saopštenju za javnost organizacije. Kan je svojevremeno...
Izjava američkog sekretara za rat usledila je u trenutku kada se Brisel priprema da sprovede najambicioznije migracione reforme u poslednjih nekoliko godina....
Na redovnom brifingu vanredno održanom 4. juna pod krovom Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, i koji je u najvećem delu bio posvećen terorističkom zločinu kijevske hunte u Starobeljsku, Marija Zaharova...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
