Crno-bijela slika o ratu u svjetskim medijima

  Bivša predsjednica Republike Srpske (RS) Biljana Plavšić u svojoj kljizi "Svedočim" navodi da su dešavanja za vrijeme rata u BiH neobjektivno prenošena u svijetu i kao primjer navodi razgovor sa britanskim parlamentarcima tokom ekshumacije Srba u Posavini.

"Tog 2. maja 1993. na groblju nisam mogla više da izdržim, morala sam hitno doći do vode. Moji gosti (britanski parlamentarci Bob Vering i Džon Rid) sa maramicama preko usta ostali su do kraja i snimali za njih do tada neviđen prizor.

Rekli su mi da se ovakvi prizori kod njih prikazuju kao delo Srba, a žrtve su muslimani i Hrvati. Oni traže dostupan telefon i žele odmah da stupe u kontakt sa Bi-Bi-Sijem. Bila sam prisutna kada su to učinili i najavili da će o ovome obavestiti parlament. Znam sigurno da su tražili da se u britanskom parlamentu otvori rasprava, poslali su mi kopiju pisanog zahteva" - piše Plavšićeva.

Ali, onda su poslali i kopiju odgovora u kome stoji da se iz nekih razloga ne može usvojiti njihov zahtjev. Tako je za tamošnju javnost sve obustavljeno.

"Pisala sam u prvoj knjizi kako je general Satiš Nambijar rekao: `Ne dopada se režiserima crno-bele tehnike`.

A obojica parlamentaraca rekoše da na Zapadu postoji zabrana za istinu i dobro - pamtim njihovu rečenicu: `Srbi rešavaju pitanje svog opstanka u BiH i Hrvatskoj u vreme kada se u na svetskoj političkoj sceni ne zna šta je dozvoljeno a šta ne sa stanovišta morala. Vodeća svetska politika ne poznaje etiku`" - navodi Biljana Plavšić i dodaje:

"Sve što se kasnije događalo, ne samo kod nas nego i u celom svetu, pokazalo je ispravnost ove tvrdnje".

Ona se zatim vraća na Vens-Ovenov plan i govori o (ne)raspoloženju naroda prema tom planu.

"Vraćajući se iz Broda, pukla nam je guma na kolima a neki od mnoštva vojnika koji cirkulišu Koridorom ponudiše da oni to srede a mi ćemo, u međuvremenu, negde popiti kafu. Vode nas u štab Posavske brigade, prepun oficira i vojnika. Raspoloženi su za priču a to vole i moji gosti Britanci. Oni žele da čuju njihovu procenu situacije, tj. da čuju mišljenje srpskih boraca.

Naša situacija - pa tema ne može da bude kompleksnija, ali naši borci svedoše to sve na proste faktore. Ja sam uživala slušajući ih. Vele, zapalo je njihovu generaciju da obustavi genocid nad svojim narodom koji se u 20. veku ponavlja već tri puta. A Srbi se ne daju i suština je u tome" - piše Plavšićeva.

Vojnici, sjeća se ona, nisu bili raspoloženi za epsku opširnost. Bili su vrlo konkretni. Britanci ih pitaju šta će biti ako njihov predsjednik (Radovan Karadžić) u Atini potpiše sporazum.

Spontan odgovor, skoro u jedan glas, bio je: "Nemoguće, ali i ako to učini to nas ne obavezuje. Mi ćemo ih goniti (protivnike) do Drine".

"To da im ne pada na pamet da poštuju potpis predsjednika zapanjilo je ljude koji dolaze iz zemlje gde je tako nešto nemoguće.

Pitaju me da li sam im dobro prevela, da li su dobro čuli. Gledaju u mene, ja sam potpredsednik, a to je rečeno u mom prisustvu. Očekuju moju intervenciju" - zapisuje bivša predsjednica Srpske u svojoj knjizi iz koje Srna objavljuje odabrane dijelove.