Eksplozije u Turskoj: osveta ili rat provokacija

Verzije o ciljevima i naručiocima terorističkog akta u Turskoj ne odlikuju se raznovrsnošću. Zato posledice eksplozija u Rejhanli mogu da predstavljaju opasnost po čitav kontinent. Eksplozije u turskom gradu koji se graniči sa Sirijom organizovane su 11. maja po naredbi iz Damaska i usmerene su protiv sirijskih izbeglica.

Ovu verziju je izneo lično turski premijer Tajip Erdogan. Mada je Damask uveren da su terorističke akte izveli agenti turskih specijalnih službi u cilju provociranja upada turske armije na teritoriju Srije.

Pri tome premijer Erdogan je izjavio da njegova zemlja ne namerava da podleže provokaciji dok je potpredsednik vlade Sirije Kadri Džamil javno izrazio sumnju u spremnost Turske za veliki rat: Ja ne mislim da je Turska u stanju da vodi rat, kod njih se unutrašnji rat vodi 30 godina.

Ekspert ruskog Instituta za primenjenu orijentalistiku i afrikanistiku Said Gafurov smatra da u prvom redu treba analizirati najistinitiju verziju ovih terorističkih akata.

- Najverovatnije to su unutarturski problemi i šta više unutarturski konflikti. Kako međuetnički, tako i međukonfesionalni. Posebno ako se uzme u obzir da u Iskanderonu, na tursko-sirijskoj granici, polovinu stanovništva čine Arapi, mnogo je Kurda, ima turkmenskog stanovništva. Ima problema među prelemnima i problema među raznim slojevima alavita i sunitske vlade. Erdogan koji je prvo govorio da zadržava pravo svake reakcije, očigledno imajući u vidu Siriju, sada je naglo promenio retoriku. Sasvim je odčigledno da su mu specijalne službe referisale da Sirijci u to nisu umešani. Plašim se da mogu da uslede uzvratni teroristički akti. Tada situcija u Turskoj može da se poljulja, kao i Iraku ili Pakistanu.

Što se tiče ekspozija kao povoda za početak upada turskih trupa u Siriju, Ankar anema veliku potrebu za sličnim izgovorom, smatra Said Gafurov. Turci neće rizikovati da ratuju, ako nemaju stopostotnu podršku NATO-a. Ova podrška im je neophodna zato što u samoj Turskoj je složena vojno-politička situaicja. Ali generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Andres Fog Rasmusen je rekao da NATO neće preduzeti u pogledu Sirije nikakva dejstva bez dozvole SB UN. Turski vojnici su prilično ozbiljni i trezveni ljudi tako da neće dopustiti upad u Siriju armije u čijoj pozadini može da izbije ustanak.

Ipak sirijski konflikt može da se prebaci na drugu stranu granice, ali to neće biti rat između Sirije i Turske kao država. Jednostavno u Turskoj može da bukne konflikt među zajednicama, i ova opasnost je vrlo realna, smatra ekspert.

U međuvremenu Turska, njene specijalne službe nastavljaju aktivno da učestvuju u sirijskom građanskom ratu na strani opozicije. U tome se krije pravi razlog eksplozija u turskom gradu Rejhanli, ubeđen je vojni ekspert Viktor Baranec:

- Već odavno bi bilo lako prognozirati takve ili čak snažnije terorističke akte na teritoriji Turske. Kao što je lako prognozirati ih na teritoriji bilo koje druge zemlje koja pomaže sirijskoj opoziciji oružjem, novcem, živom islom ili čak pruža jednostavno informacionu podršku. Ja se pridržavam upravo takve verzije – Sirija nema drugi način da dokaže Turskoj da ne treba da se meša u unutrašnje stvari Sirije. Mislim da je to direktna osveta Turskoj za njen loš odnos prema stanju stvari u susednom domu.

Uporedo sa tim, jedan od najvatrenijih pristalica akuelnog sirijskog režima je nuklearni Iran, podseća Viktor Baranec. Tamo odlično shvataju da ako NATO pređe u Siriju, nesumnjivo će preći u Iran. Uzimajući u obzir vojnu moć alijanse, Islamska republika neće imati drugog izlaza nego da u odlučujućem trenutku pribegne nuklearnim udarima. To će izazvati uzvratne nuklearne udare od strane Izraela, a dalji razvoj sižea može da bude nepredvidiv. Levak regionalnog rata može brzo da se uveća do kontinentalnih razmera.

Na sreću, za sada su ove verzije pretpostavke. Važno je da su to elementi velikog informacionog rata, čiji tok i ciljevi ne isključuju najneočekivanije obrte.

Nikita Sorokin,