Morgelonova bolest: strašna stvarnost ili masovna psihoza?

Ukoliko još uvek ne znate za ovu veoma višeznačnu i tajanstvenu bolest poslednje decenije, pravo je vreme da se s njom bliže upoznate. Međutim, budite oprezni... Možda će se čudni simptomi iznenada pojaviti i kod vas. I smatraćete sebe jednim od obolelih.

Lekovi za ovu napast još nisu pronađeni. I ako vas ovo još uvek zanima i ne bojite se, ovaj članak je za vas. Ali, imajte na umu – blago onome ko ne zna...

Svet je prvi put za Morgelonovu bolest saznao relativno nedavno – 2002. godine kad je domaćica Meri Lejtao, koja je pre porodiljskog odsustva radila kao laborantkinja u bolnici, izvukla iz zagnojenog čira svog sina Endrjua tanku nit koja je podsećala na pahuljicu maslačka. Ubrzo su majušne rane počele da se pojavljuju na čitavom telu mališana i iz njih su počela da izlaze čudna vlakna bele, crne i crvene boje. Dečak se žalio majci da mu „ispod kože gmižu insekti“. Gospođa Lejtao se obraćala osmorici lekara pokušavajući da shvati šta se zapravo dešava s njenim sinom, ali nije dobila jasan odgovor. Svi medicinari su kao jedan govorili da je dečak potpuno zdrav, a da su „čudni končići“ koji izlaze iz njega samo vlakna odeće koja su se zalepila za ranicu.

Meri je odlučila da započne sopstveno istraživanje (jer, imala je medicinsko obrazovanje) i temeljno proučivši pod mikroskopom „končiće“ iz rana svog sina došla je do zaključka da to nisu sintetička vlakna odeće, posteljine ili plišanih igračaka koja su dolazila u dodir s kožom dečaka. Potraživši informacije na internetu, saznala je da nije samo njen sin bolestan od ove strašne bolesti, koju lekari odbijaju da priznaju, već mnogi ljudi. Tada je zajedno s mužem osnovala organizaciju za istraživanje ove bolesti koju su nazvali Morgelonova bolest.

O tome kako izgledaju ljudi koji pate od ove bolesti i koji su njeni glavni simptomi za „Glas Rusije“ nešto je rekao dermatolog Aleksandar Cvetkevič:

- U svojoj praksi imao sam svega dva pacijenta s ovakvom „bolešću“. Obojica su se odlikovala podbulom, oteklom kožom na mestima na kojima su se stvarale rane. Međutim, ja to pre svega povezujem s intenzivnim češanjem kožnog pokrivača, jer je bio prisutan neprekidan svrab. Prilikom vizuelnog pregleda nisu bili pronađeni nikakvi „končići“ na koje su se pacijenti žalili. Izvršene su kliničke analize koje je trebalo da otkriju postojanje parazita, ali ih nije bilo. Sklon sam tome da smatram da je ovo izmišljen problem. Svrab je mogao da se pojavi kao posledica nervnog stresa i problema na poslu. A šta kod nas rade ljudi kad se razbole? Nažalost, ne idu kod lekara, već se obraćaju internetu za pomoć zbog toga što nemaju vremena. Dospeju na neki forum gde im sumnjivi stručnjaci ili obični ljudi daju savete kako da se bolje izleče nemajući nikakvu predstavu o karakteru bolesti, a nemaju mogućnost da se pregledaju. I tako nastaje začarani krug. Ljudi koji su se načitali foruma i strašnih priča u mreži sami sebi postavljaju dijagnozu, a zatim u nju poveruju toliko da nijedan lekar više ne može da ih ubedi da su zdravi. Mislim da je Morgelonova bolest pre svega psihički poremećaj. I „bolesnici“ nisu pacijenti terapeuta i dermatologa, već upravo psihijatara.

Najstrašnije je što ljudi koji pate od ove bolesti ima sve više i više iz godine u godinu. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama je 2012. godine zabeleženo preko 5 miliona slučajeva obraćanja klinikama s ovim problemom. Bolesnici su uvereni da iz rana koje ih svrbe izvlače tajanstvena vlakna koja rastu direktno iz pogođenih žarišta, a takođe saopštavaju da su u porama kože videli nešto što liči na jajašca parazita. Da bi izašli na kraj s tim stalno se peru, razdražujući kožu do krvi oštrim rukavicama od like, a zatim dezinfikujući celo telo sirćetom ili alkoholom.

Lekari i psihijatri smatraju da vlakna (ponekad ona bivaju otkrivena prilikom pregleda) potiču spolja, odnosno jednostavno se lepe za neravne ivice rana i čireva na koži. Bolesnici smatraju da vlada namerno ignoriše njihovu bolest, jer vrši tajne eksperimente na ljudima. Neki pak smatraju da su „končići“ izazvani mutacijama usled uzimanja hrane koja sadrži GMO.

Bilo kako bilo, ovoliki broj „lažnih bolesnika“ navodi na izvesne sumnje... Zar milioni ljudi ne mogu da razlikuju obične končiće iz odeće od končića koji izlaze iz njihovih sopstvenih krvavih rana i čireva? A ako ovi ljudi ipak ne lažu, zašto lekari sve otpisuju na psihičku bolest ili halucinacije? Teško je reći gde je istina u ovoj situaciji. Jedno je zasigurno jasno, ako se jednog jutra probudite zbog neizdrživog svraba po celom telu... Idite prvo kod lekara. Možda je to običan stres?

Aljona Rakitina,