Muzejske noćobdije

U Rusiji je protekla „Noć muzeja“. Na stotine hiljada ljudi širom zemlje – od tihookeanskog Vladivostoka do baltičkog Kalinjingrada – pridružili su se međunarodnoj kulturnoj akciji, koja je bila logičan završetak Međunarodnog dana muzeja – 18. maja. Najmasovnija „Noć muzeja“ protekla je u Moskvi – ona je privukla preko milion učesnika.

Talas muzejskih noćobdija bio je u Moskvi predvidljiv. U ruskoj prestonici kulturna akcija „Noć muzeja“ sa 18. na 19. maj, održava se po sedmi put, i ovog puta je imala dosta novina. Šef gradske uprave za kulturu Sergej Kapkov je na sledeći način izdvojio događanja.

- Šta je to što je novina? Novina je „Noćni muzejski pohod“, festival nemog filma, konkurs „Pablik-art“. Veoma nam je drago, da su nam se pridružili takvi muzejski simboli, kao što su Tretjakovska galerija, međutim i kulturni klasteri tipa „Flakon“, „Vinarija“, „Art-plej“, parkovi i imanja, pa čak i pozorišta.

Preko dve stotine muzeja u Moskvi bili su otvoreni za posetioce od zalazka sunca do ponoći, a jedan deo i do zore. Ovog puta akcije su se manje održavale u izložbenim prostorima, a pretežno na spoljnim prostorima. Pridruživanjem karnevalskoj povorci uz muziku i igru, pod nazivom „Noćni muzejski pohod“, moglo se obići nekoliko kulturnih adresa. Dosta noćobdija su krenuli upravo ovim putem. Ljudi sa akademskim interesovanjima uveče su došli pred Muzej likovne umetnosti Puškina, gde je održan šou oživelih skulptura, a u noćno vreme okupili su se u muzeju imanju Caricino, na koncertu simfonijskog orkestra pod otvorenim nebom. Za one, koji bi „sve i odmah“, i daju prednost isključivo novim talasima u umetnosti, najadekvatnije mesto su bili centri savremene umetnosti. Jedan od najpopularnijih u Moskvi, nalazi se na prostoru bivše fabrike vina. To je „Vinarija“. U njenim galerijama, na manifestaciji „Veče vernisaža“ i na okolnom prostoru sakupio se veliki broj ljudi, obećano je puštanje vazdušnih balona. Većinu je činila omladina. Znatan broj ljudi posećuju ovaj centar u „Noć muzeja“ nekoliko godina redom, kao na primer studentkinja Jekaterina.

- Ja uvek dolazim na „Vinariju“, ovde je uvek sve tako dobro organizovano. Sećam se vatrenog šoua pretprošle godine, bioskop na ulici – to je kod njih uvek. Sada sam bila u galeriji, tamo je izložba Alimpijeva, pogledala sam njegov videoart, a sada ću na trg.

Drugo mlado društvo je do išlo na „Vinariju“ sa izložbe poznatog španskog slikara XX veka Đoana Miro, koja je stigla u Moskvu sa Majorke. O svojim utiscima govori budući arhitekta Larisa Kovaljova.

- Najzad sam uspela da pogledam izložbu mog omiljenog Đoana Miro, u Muzeju savremene umetnosti. Izuzetno sam oduševljena! Potpuno se stiče utisak da se nalaziš u radionici Miroa, jer su na izložbu dovezli njegovu radnu sobu sa kompletnim nameštajem, tamo je i njegova paleta. Prikazano je mnogo radova, i svi su tako pozitivni. To je takav optimistički nadrealizam. Sve u svemu, veoma je, veoma lepo.

Naravno da je divno bilo i u drugim gradovima. U Sankt-Peterburgu, u centru „Erarta“, na primer, prošla je „Hipi noć“ sa diskotekom sa slušalicama. Novosibirski Muzej naroda Sibira je organizovao master klasu izrade kamenog oruđa i prastarog načina tkanja. U Nižnjem Novgorodu, na Volgi, muzeji su organizovali paradu klubova istorijskih rekonstrukcija sa pravom topovskom bitkom!.

Olga Bugrova, Aleksej Ljahov