Rezultati dvadesetogodišnje delatnosti Haškog tribunala

Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu obeležava svoj 20-godišnji jubilej. Ruskim pravnik, ekspert za međunarodno pravo Aleksandar Mezjajev komentariše rezultate delatnosti Haškog suda za proteklih 20 godina.

- Kao prvo hteo bih da čestitam Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju njegov neslavni jubilej. Jedan od glavnih rezultata njegove delatnosti jeste činjenica da za ove godine saradnici ovog sudskog organa nisu uspeli da smisle opravdanje za njegovo formiranje. Između ostalog, neke zemlje su direktno govorile o tome da za to nema nikakvih pravnih osnova. Ipak, rešili su da ga podrže politički. To su na primer Kina i Brazil. Neke su se pozivale na član 41 SB UN koji kaže da SB može da formira pomoćne organe za ispunjavanje svojih funkcija. Ali on je faktički neprimenjiv, zato što sudski organ ne može da bude pomoćni. Uz to SB UN nema sudske funkcije.

Rezimirajući druge rezultate delatnosti Međunarodnog tribunala možemo da se setimo koliko su Srba ubile ove sudije. Prvi je bio general Đorđe Đukić. On je već bolovao od raka, i umro je četiri meseca posle hapšenja. Ovde mnogo toga može da se pita: kako može da se uhapsi bolestan čovek? A kasnije se ispostavilo da je to omiljena taktika tribunala. Spisak srbskih žrtava ovog suda je ogroman. Još je veći spisak onih koji su dobili doživotnu kaznu ili prilično dug rok. To su takođe žrtve Međunarodnog tribunala, zato što je većina osuđena nezakonito. Na primer, sudija Ori, koji se specijalizuje na osuđivanju Srba, toliko majstorski falsifikuje dokaze da o tome treba posebno pričati. Na primer, prilikom oglašavanja presude bivšem predsedniku parlamenta Republike Srpske one je naveo izjavu: „sada nam predstoji etnička podela na licu mesta“, koja je tobože dokazivala da Krajišnik planira genocid. Ali Ori je odlično znao da je citat iz govora Krajišnika posle potpisivanja mirovnog plana Hosea Kutiljera, poznatog portugalskog diplomae. Ovaj plan je upravo podrazumevao podelu etničkih zajednica na licu mesta. Sudije ne samo da ne mogu da osude zakonito, već se i diče time što rade, otvoreno falsifikujući dokaze.

I poslednje: Tribunal je postao lokomotiva međunarodnih sudova za razaranje međunarodnog prava koji su se pojavili kasnije i koji sada stvaraju represivno pravo. Tako da je jubilej neslavan. I bez obzira na to što Tribunal završava rad posle razmatranja svih slučajeva, još se stvara i Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove . I to nisu dva različita sudska organa, pošto i predsednik i sekretar oba suda su isti ljudi. Tako da prekidu delatnosti Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i formiranju Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove vidim nekakavo lukavo ruganje. Takve rezultate mogu da označim povodom jubileja Haškog tribunala.