Kome je korisna saradnja NATO-a i Rusije?

Pretnje po bezbednost danas su jednake za sve države i mogu se prevladati samo putem međunarodne saradnje, izjavljuje NATO. Na Međunarodnoj konferenciji o evropskoj bezbednosti održanoj u Moskvi, zamenik rukovodioca Severnoatlantske alijanse Dirk Bengeljman sa optizimom je primio ideju zbližavanja NATO-a i Rusije.

Koliko su ozbiljne slične izjave? Jer za sada je iskustvo Moskve u saradnji sa Alijansom pre negativno, ističu analitičari. Organizacija Severnoatlantskog ugovora NATO, formirana pre skoro 65 godina, imala je samo jedan jasni cilj – moguće vođenje rata sa Sovjetskim Savezom i njegovim satelitima iz socijalističkog tabora. Ipak SSSR više nema, zajedno sa njim se raspao i socijalistički blok u Evropi, a jučerašnji saveznici sovjetske Moskve su stupili u redove Alijanse. Promenio se i krug interesa NATO-a – od samog početka 90-ih godina ide uvećanje uticaja Alijanse na istuku. Istovremeno proširivanje zona odgovornosti osetno je oslabilo organizaciju, pre svega iz ekonomskih razloga. Ipak ne treba očekivati njen skori krah, istakao je direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev.

- Ova organizacija će se obavezno očuvati, pri tome zadugo. Istovremeno govoriti o nekom ozbiljnom jedinstvju unutar NATO-a bilo bi nepravilno. Ozbiljno označavaju svoje pozicije njegovi novi članovi – zemlje istočne Evrope, koje zauzimaju stav ponekad suprotan Zapadnom. NATO će se očuvati, ali njegovo jedinstvno će oslabiti.

Ali čak bez obzira na današnje ne baš najbolje stanje Severnoatlantske alijanse, zapadni političari neće mu dozvoliti da konačno degradira. Naprovit, Zapad preduzima sve pokušaje za njegov dalji razvoj, smara prvi potpredsednik Akademije geopolitičkih problema Konstantin Sivkov:

- NATO je vojna organizacija zapadne civilizacije, faktički instrument spasavanja zapadnih elita. Smatram da će se NATO i dalje razvijati, usavršavati, jačati. Pretvarajući se u efektivniji instrument realizacije geopolitčkih interesa Zapada, nego sada.

Treba reći da iskustvo saradnje Moskve sa NATO-om koje potiče od 90-ih godina prošlove veka, nije ostavilo radosne utiske. Odmah posle raspada Varšavskog ugovora bili su sklopljeni sporazumi o tome da se Severnoatlantska alijansa neće širiti na Istok. Bez obzira na to, kraj 20. i početak 21. veka označio je pravu paradu novih NATO članova – tu su stupile skoro sve zemlje Istočne Evrope i NATO baze našle su se pored ruskih granica. Ipak Moskva ne odbacuje mogućnost saradnje. Danas Rusija pruža tranzitni koridor preko svoje teritorije za vojni teret Međunarodnih snaga za podršku bezbednosti, američki vojnici kupuju kod nas transportno-borbene helikoptere, koji idealno odgovaraju za korišćenje u Avganistanu. A šta će dati NATO za uzvrat, osim novih opasnosti u vidu baza PRO u Evropi? I da li će ikada dati?

Grigorij Miljenin,