Sergej Rjabkov - izazovi pred svetom

Zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjabkov ljubazno je pristao na intervju radiju "Glas Rusije". Nudimo vam najzanimljivije delove razgovora.

Prvo pitanje iz Kelna: Šta će biti glavna tema na Samitu "velike osmorke", koji će se održati 17-18 juna u Loh-Erneu?

- Za "osmorku" na predsedničkom nivou - uvek je ekonomija i politika. Mnogo toga zavisi od predsedavanja. Britanci žele da se razgovara o trgovini, porezima, i transparentnosti. Ove tri teme su odavno u žiži dešavanja. Spremamo se da aktivno učestvujemo u diskusiji. Ali, naravno, i politički program će biti, takođe veoma bogat – tu je Sirija, Iransko pitanje i Bliski Istok. Tj., "osmorka" će se, siguran sam, ponovo nametnuti kao jedan od faktora koji daje pravac u kretanju globalne ekonomije i međunarodnih odnosa.

Na sastanku u Loh-Erneu će se sastati ne samo "osmorka", već i dva predsednika. I evo pitanja iz Talina: "Koje će biti glavne teme, osim pitanja Sirije i PRO, na bilateralnom sastanku između predsednika Putina i predsednika Obame".

- Nametnulo nam se niz tema za diskusiju. Nedavno, predsednici Rusije i SAD su više puta razgovarali telefonom i razmenjivali pisma putem izaslanika Vladimira Putina i Baraka Obame. Imamo niz velikih i do sada nerešenih pitanja bilateralne prirode, i siguran sam da će ruska strana ove teme poteći na sastanku u Loh-Erneu. Naravno, međunarodni dnevni red, svetski dnevni red, u mnogo čemu brzo evoluira, bez rasprave, takođe, neće proći ni regionalne krize, i pitanja koja se odnose na saradnju naših zemalja u oblastima kao što su, na primer, dalja stabilizacija u Avganistanu, bliskoistočni mirovni proces, lista se može produžavati. U svakom slučaju, siguran sam da će razgovor biti veoma sadržajan i intenzivan i, kao i uvek, prilikom susreta lidera oseća se akutni nedostatak vremena, opredeljenog za takvu razmenu mišljenja. Siguran sam da će tako biti i ovaj put.

U poslednje vreme, svedoci smo aktivne diplomatske razmene između Sjedinjenih Država i Rusije. U Moskvi su boravili Donilon i Keri. Ministar Lavrov se, zatim, dva puta sastao sa Kerijem, a Patrušev je posetio SAD. Naravno, ta aktivnost je bila izazvana, među ostalim, pripremom sastanka Putina i Obame, pokušajem da se poboljšaju naši bilateralni odnosi. Međutim i dalje se javlja misao: šta Amerikanci žele od nas?

- Znate, prvo, već su održana tri redovna sastanka ministra i državnog sekretara. Poslednji u nizu je bio 27. maja u Parizu, gde je osnovna pažnja bila fokusirana na istu tu Siriju. Intenzitet sastanaka zavisi od mnogo faktora. Amerikanci traže od nas mnogo. Između ostalog, žele nastavak razgovora o nuklearnom oružju, žele produbljivanje saradnje u nekim regionalnim pitanjima, što i mi želimo od njih, kao i što želimo da oni manje koriste svoje jednostrane sankcije, koje smatramo nelegitimnim, i više obrate pažnju na ravnotežu međunarodnih interesa u celini, i na našu između, kada je reč, recimo, o pitanjima kao što je američka vizna politika.

Teroristički napad u Bostonu je bio praćen izjavama Rusije i SAD da će pojačati saradnju obaveštajnih službi dve zemlje u borbi protiv terorističkih pretnji. Da li su ove izjave bile propraćene konkretnim delovanjem?

- Da. Takve akcije su u toku. Naravno da bi, ako bih javno govorio o tome, to bilo suprotno samoj logici i ideologiji takve saradnje odgovarajućih naših službi. Uveravam vas da je u toku veoma intenzivna delatnost, posebno u borbi protiv terorizma, gde je potencijal u međusobnom razumevanju između Moskve i Vašingtona veoma značajan. Mi smo i ranije prilično sarađivali, i sada, posle onoga što se dogodilo u Bostonu, politički podsticaj i praktična potreba za takvom saradnjom ponovo su se spajili u jednu tačku i rad je intenziviran. On prelazi u nove okvire.

Armen Apresjan,