Perspektive i iznenađenja tržišta rada 2025. godine

Nove tehnologije će u bliskoj budućnosti minirati načela uobičajenog tržišta rada. Po prognozi instituta za globalna istraživanja međunarodne kompanije za konsalting McKinsey već do 2025. godine značajno će opasti potražnja za uslugama čitavog niza diplomiranih stručnjaka prestižnih profesija. Potisnuće ih veštački intelekt.

U referatu analitičara instituta McKinsey o dostignućima koja će promeniti život, biznis i svetsku ekonomiju naveden je spisak „minerskih“ tehnologija. Među njima su: mobilni internet, robototehnika, trodimenzionalna štampa, obnovljivi izvori energije i drugi. Za dve decenije one će svetu doneti od 14 do 33 biliona dolara godišnje. To je dobra vest. Loša je ta da će pritom oko 140 miliona zaposlenih koji se bave umnim radom biti prinuđeno da razmišlja o prekvalifikaciji ili čak o promeni profesije. Zadaci koje oni sad rešavaju će, po mišljenju autora referata, biti automatizovani. Slična istraživanja, izvršena u Rusiji, u potpunosti su potvrdila ove prognoze, tvrdi rukovodilac pravca „Mladi profesionalci“ Agencije za strateške inicijative Dmitrij Peskov.

- U uslovima sve veće konkurencije biznis je zainteresovan za smanjenje troškova. I ako postoje neke operacije koje može da obavlja kompjuter, a ne čovek, biznis će, naravno, radije koristiti robota, program, nego što će unajmiti čoveka. Pretnja postoji za čitav niz masovnih profesija. Pre svega, to su sekretari i poslovni sekretari. Druga struka koja je dospela u opasnost jeste profesija knjigovođe i s njom vezana ekonomska struka. Sledeći blok su pravnici, čiji zadaci se u nekim oblastima takođe odlično automatizuju.

Ali, to još nije čitav spisak autsajdera. Veliko iznenađenje predstavlja to što su u njega uvršteni novinari. I ovo se potvrđuje već danas, nastavlja Dmitrij Peskov.

- U Sjedinjenim Državama novinari već sad brzo gube radna mesta. Po najnovijem istraživanju tržišta rada u SAD, novinski reporter je najneprestižnija profesija. Roboti su počeli da dolaze u različite oblasti novinarstva vezane za obradu statističkih podataka. To su sportsko i berzansko novinarstvo. Tamo gde robot čuva podatke o svim prethodnim utakmicama svih fudbalera, on može da napiše mnogo zanimljiviji članak.

Američki nezavisni stručnjaci tvrde da nisu mogli da razlikuju članke koje je napisao robot od članaka koje su napisali sportski novinari. Pitanje je sporno. Mašina može da sistematizuje informacije po određenom principu, ali ne može da zameni intelektualni rad na njihovoj interpretaciji, objašnjava predsednik fakulteta za žurnalistiku Moskovskog univerziteta Jasen Zasurski.

- Novinarima će uvek ostati tajne koje bez njih niko neće otkriti. Ljudi koji žele nešto da saznaju to očekuju od novinara. I novinari će uvek morati da rade na tome da odgovore na njih. Zato su nade da će mašina sve rešiti – naivne. Ona će prikupiti citate, ali je to malo. Ovde su veoma važni problem interpretacije smisla, otkrivanja glavnog i tendencije razvoja.

Još jedno iznenađenje instituta McKinsey jeste medicina u kojoj se, između ostalog, već koriste roboti-dijagnostičari. U njihovu memoriju ubačeno je na milione istorija bolesti zahvaljujući čemu dijagnoza na osnovu rezultata analiza može biti super tačna.

Ipak, pametnim mašinama je potreban pravilno postavljen zadatak. Zato se bez profesionalaca u svim navedenim oblastima neće moći. To priznaju i autori referata.

Mihail Aristov,