Tomislav Kresović: Mlađen Dinkić „finansijski mađioničar“

Po metodama delovanja G 17 plus deluje kao Sajentološka sekta koja je uticajna u SAD i delom u Evropi. Treba podsetiti da Sajentolozi po metodama nekadašnjeg CIA–operativca Habarda rade na strateškom uplivu u sfere finansija i banakarstva, kontrolišući važne banke. Tako je Dinkić u prvim godinama svoje vlasti kao Guverener NBJ uveo u stečaj i likivdaciju najveće srpske banke kao što je Beobanka i Invest banka. Dinkić je iz pozadine obavljao operativne poslove za MMF ali i moćne tajkune u Srbiji i strane kompanije koje su došle na talasu privatizacije u vreme vlasti DOS od 2001 do 2004 godine. Dinkić je imao snagu kao „ekspert“ da se suprostavi dr Đinđiću kad je početkom 2003 komentarisao „Laki je malo nervozan“ kad se Đinđić pokušao suprotstaviti njegovoj politici kursa. Kasnije se Dinkić okrenuo prema lideru DSS Vojislavu Koštunici i postao deo njegove vlade u periodu 2004-2008 godine. Po oceni Domagoja Margetića Dinkić je od Borke Vučić primio dokumentaciju o parama Srbije u poreskim rajevima pre svega na Kipru. Sa kim je Dinkić sve u „.dilu“ to je misterija. Rušenje krupnog kapitala U vremenu vlasti dr Koštunice Mlađen Dinkić dogovorno postaje lider G 17 plus, a dr Labus se povlači kao lobista za razne strane kompanije pre svega „Soni Erikson“. Dinkić u dogovoru sa dr Labusom i odobrenjem dr Koštunice kreće u obračun sa biznismenom i političarem, liderom PSS Bogoljubom Karićem. Namera je bila da se preuzme, nacionalizuje, a onda privatizuje „Mobtel“ Norveškoj kompaniji „Telenor“. Preko državne akcije Dinkić je politički i ekonomski eliminisao sa scene Bogoljuba Karića i naterao ga da napusti Srbiju. Brzo je disciplinovao još desetak krupnih tajkuna u Srbiji. Koštunica dobro sarađuje sa Dinkićem i u drugoj vladi gde u sastav vlade ulazi i DS. Dinkić u dogovoru sa DS i Borisom Tadićem posredno „ruši“ vladu dr Koštunice. I u vladi dr Koštunice on je bio „siva eminencija“ finansija. Opstati na vlasti - veština ili projekat Dinkića veština da politički preživi je za udžbenike političkih i ekonomskih nauka. Vlada Mirka Cvetkovića, pod kontrolom Borisa Tadića, daje posebne zadatke ministru Dinkiću koji drži privredu i ekonomiju u vladi, i evropske integracije. Dinkić preko svojih kanala dovodi Fijat u Srbiju u Kragujevac i to postaje "posao 21 veka" u Srbiji i garnacija da će Dinkić biti i ostati moćan čovek vlade Srbije. Poliitčki koncept Dinkića od „ekspertske„ stranke G 17 plus neoliberalnog karaktera sve više kreće u regionalistički koncept blizak nemačkim strateškim interesima. Tako povezuje nekoliko gradova i njihovih gradonačelnika u „politički trust“. G 17 plus, danas URS, postaje partija evropskih narodnjaka uz podršku banakarskih lobija u EU. Pre svega ECB kao i MMF. Premijer Mirko Cvetković na predlog Borisa Tadića uz saglasnost sa Dinkićem donosi odluku da Dinkić napusti vladu, a da njegovi ljudi ostanu u vladi. Tako pada i vlada Mirka Cvetkovića. Dinkić optužuje Borisa Tadića kao što je to radio i sa dr Zoranom Đinđićem ili dr Koštunicom Dinkić jakobinac i makevijelista Novi-stari kabinet Ivice Dačića URS-u i Dinkiću daje velika ovlašćenja da bude „spasilac“ srpske ekonomije u recesiji. On više puta saopštava da je Srbiah izišla iz recesije, a onda to sam demantuje. Najviše odgovoran čovek za zaduživanje Srbije, poreske zakone i kontrolu privatizacija u Srbiji je upravo Mlađen Dinkić. Ipak on postaje suvereni gospodar „državne kase“ i vrlo lukavo raspoređuje deo para budžeta nadležnim ministarstvima. Optužuke vladu Mirka Cvetkovića iako je bio važna „karika“ moći kao i bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Visprena „real-politika“ mr ekonomije Mlađena Dinkića, koji čezne za „Nobelovom nagradom“, deo je dogovorene politike sa lobijem MMF i ECB. Dinkić gubi uticaj u Ruskoj federaciji zbog suprostavljanja Gasporomu da ulaže u NIS i zalaže se za mađarsko-austrijske i nemačke kompanije. Da bi reklaksirao svoje odnose sa uticajnim ljudima u biznisu Ruske federacije angažuje Milana Panića bivšeg premijera SRJ da mu bude lobista u Ruskoj federaciji. Preko Panića posredno deluje američka država u Ruskoj federaciji u domenu farmaceutike. Isto tako Dinkić postaje pratilac Aleksandra Vučića i Ivice Dačića u ugovaranju poslova, i istovremeno pravi „dosijea“ o delavanju obojice kako bi u datom trenutku to mogao da upotrebi u političkoj borbi. Dinkić posredno vlada i NBS i usmerava dr Jorgovanku Tabaković. Pokušao je da „manipuliše“ sa bivšim guvernerom NBS prof dejanom Šoškićem Fzlbrajtovim stipendistom. Tako je nekadašnji asistent Ekonomskog fakulteta „obarao“ na ispitu praktične ekonomije svoje profesore, banakare i političke lidere. Dinkić ima u svom timu i strane konsultante iz EU. Većina njegovih „reformi“ pokazala se kao veoma skupa i štetna po nacionalne i državne interese. Mere koje je preduzimao 2003, ili 2008, godine kasnije je sam poništavao kao da ih nikada nije uvodio, ili se za njih zalagao. Dinkić suvereno i sigurno Srbiju vodi ka bankrotstvu i punoj zaduženosti koja će tokom 2013 godine po ocenama MMf biti 65 odsto BDP. Poššto je sa svima bio u vlasti Dinkić će igrati da što duže opstane ova vlada. Ako se to ne dogoddi,onda će verovatno kao i do sada nekoliko meseci pre izbora napustiti vladu i izazvati krizu vlade i njen pad, da bi mogao da se ponovo politički prestroji.