Sergej Lavrov: Diktatorska punomoćja Visokog predstavnika u BiH

Rusija poziva na što skoriji završetak misije Vrhovnog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu. Za razvoj države moraju da odgovaraju sami njeni građani, - izjavio je u petak prema rezultatima pregovora s kolegom iz BiH šef MIP RF Sergej Lavrov.

Moskva je ključni garant uvažavanja Dejtonskih sporazuma, koji su obustavili krvoproliće u Bosni i Hercegovini, - istakao je sa svoje strane Zlatko Lagumdžija. Time se značaj Rusije ne ograničava. Ekonomski projekti, koji Moskva realizuje u tom regionu, obezbeđuju stabilan razvoj Balkana, - istakao je ministar BiH.

Uoči posete Zlatka Lagumdžije Moskvi u štampi je bilo objavljeno nekoliko saopštenja da Sarajevo namerava da sabotira izgradnju ruskog gasovoda Južni tok na teritoriji zemlje. Pri tome se pominjalo da tobože sam šef MSP BiH lobira što skoriju izgradnju konkurenta – Transjadranskog gasovoda, koji će transportovati azerbajdžanski gas preko Balkana u Evropu. Međutim, u petak je na pregovorima s Sergejem Lavrovim bilo izjavljeno da su za Sarajevo važna oba projekta. Pri tome je Lagumdžija podvukao da je zemlja zainteresovana ne samo za Južni tok, već namerava da razvija energetsku saradnju s Rusijom.

- Energetski i infrastukturni projekti su za sada prvostepeni u razvoju bilateralnih odnosa. Međutim, prema rečima Zlatka Lagumdžije, upravo je dolazak takvih džinova kao što je Gasprom i Sberbank, otvorio put i drugim ruskim kompanijama. U Sarajevu se nadaju da će posle biznisa republiku otkriti i ruski turisti. U petak su u Moskvi šefovi MSP potpisali sporazum o olakšanju viznog režima između Rusije i Bosne i Hercegovine. Sada će turisti jedne zemlje moći da se nalaze na teritoriji druge bez vize u toku 30 dana. Moguće je da će zahvaljujući ovom sporazumu između Moskve i Sarajeva biti uspostavljena direktna avionska linija, - našalio se šef MSP BiH.

Radi ekonomskog razvoja je veoma važna povoljna politička klima, - istakao je Zlatko Lagumdžija. Ta tvrdnja je posebno važna za region Balkana, gde se sve do sada čuju odjeci građanskog rata iz 1990-h godina. Rat u BiH je bio jedan od najkrvavijih konflikata u to vreme. Kraj tog rata je povezan sa potpisivanjem 1995. godine Dejtonskih sporazuma – međutim, sve do sada uvažavanje krhkog mira prate zemlje-garanti: Rusija, SAD, Francuska, Velika Britanija, kao i specijalni opunomoćenik – Vrhovni predstavnik. Njegov je mandat istekao 2008. godine, ali je bio produžen. O tome da formalno nema razloga za to, u petak je izjavio šef ruskog MSP Sergej Lavrov.

- Glavnim zadatkom u ovoj fazi smatramo što skorije prenošenje odgovornosti za sudbinu zemlje na same građaane BiH. Već je vreme da se oni otarase nametljivog staranja aparata visokog predstavnika, koji ima inače diktatorska punomoćja i povremenno ih zloupotrebljava. Ubeđeni smo da je potrebno da se kreće prema predaji svih osnovnih spoljnih funkcija za podršku specijalnom predstavniku EU, a aparat visokog predstavnika treba ukinuti.

Zlatko Lagumdžija je sa svoje strane više puta tokom konferencije istakao posebnu ulogu, koju igra Rusija u mirovnom regulisanju na Balkanu, naročito u BiH – kao ključni garant Dejtonskih sporazuma.

Vera Ždereva,