Žudnja za Lunohodom

Ove godine se navršava 20 godina od kako je na aukciji "Sotbija" prodata sovjetska mašina Lunohod-2, koja se od 1973. nalazi na Mesecu. Dakle, 20 godina ona ima svog novog vlasnika, iako je to malo kome poznato: kolekcionar kosmičkih artefakata, sin astronauta NASA Ričard Geriot, koji je i sam 2008. boravio na MKS u svojstvu turiste.

Nikada se nešto slično u istoriji aukcijskih kuća nije desilo. Njujorška aukcija od 11 decembara 1993. u potpunosti je bila posvećena temi kosmosa. Evo nekoliko stvari koje je otišlo pod čekić: maneken "Ivan Ivanič", koji je odleteo u svemir 20 dana pre Jurija Gagarina, sa natpisom: "Ne dirati. Kada ga primetite, odmah prijave vlastima", sportski kostim Jevgenija Leonova, kapsula broda "Sojuz". Pisma onih koji su boravili u orbiti, specijalni šah. Tri kamena mesečevog tla koje je dopremila sovjetska „Luna-16“.

I evo broj № 68A: Lunohod-2 s matične platforme "Lune-21". Rečeno je bilo da se ne garantuje povratak na Zemlju ova dva predmeta, pa se zato prodaje samo «title» - pravo na njihovo posedovanje. Ovo kupcima nije mnogo zasmetalo. Eksponat je prodat za 68.500 dolara. Ričard Geriot je u svojoj kući obesio uramljeni sertifikat.

Kako ga je NPO „Lavočkina“, koji je stvorio Lunohod-2, mogao da stavi na aukciju? Stvar je mutna, ali nešto pojašnjava operater Lunohoda, stručnjak za kosmičku tehniku Vjačeslav Dugan.

- U okviru NVO je bila kratkotrajna firma. Zvala se "Lunohod". Mi smo uvek pokušavali ući tamo. Vrata su sve vreme bila zatvorena. Nakon toga, ona je negde nestala. Eto ona je prodata. Kako je to urađeno - ne znam.

Prema mišljenju Vjačeslava Dugana, prodat je Lunohod-1 sa «Lune-17" a da je Lunohod-2 greškom naveden na sertifikatu.

Čak i da je tako, suština se ne menja: na mesecu je naš aparat, a pravo na imovinu se prenelo na stranca. Da li treba Rusija da pokuša da povrati to pravo? Mišljenje šefa laboratorije Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka (IKI RAN) Igora Mitrofanova.

- Moramo da vidimo ko je prodao i po kojoj osnovi. Pre osporavanja, da ne dođemo u glup položaj, potrebno je na početku naći toga ko je prodao i sa njim se razjasniti. A tek onda kasnije osporavati samu prodaju. Ipak, kriv je prodavac. Ako ste stvorili uslove po kojima se može trgovati ovakvim kratkotrajnim firmama, potrebno je pitati one koji su stvorili takve uslove.

Dopunjuje glavni urednik "Novosti iz kosmonautike" Igor Marinin.

- Pitanje je pravne prirode. Nema smisla se sporiti sa Geriotom. Neophodno je osporavati zakonitost prodaje ove firme. Pošto je likvidirana, sada se ne mogu pokazati pretenzije na nju. To što je Geriot kupio Lunahod od firme kojoj on ne pripada, on nije kriv.

Može se postaviti pitanje u širem smislu, ne ograničavajući se samo na Lunohod. Da li je potrebno povratiti bar deo prodatih eksponata? Komentar direktora IKI RAN Lava Zeljonova. 

- Gledajući ovako, trebalo bi otkupiti ove artefakte. S druge strane, oni pomažu u promociji sovjetskog kosmičkog uspeha. Na primer, postoji muzej u Tuluzu "Kosmički grad", gde se nalaze mnoge stvari koje su Francuzi kupili od naših preduzeća. U početku sam bio iznenađen: kako mi nemamo, a oni imaju? Ali kada sam video kako to radi - hiljade francuskih studenata dođe i vidi (Francuzi su časno predstavili naša dostignuća) - to radi za nas!

Ne zaboravite još kako je teško bilo u Rusiji 1993. Upravo se raspao Sovjetski Savez. Mnogi naučnici su ostali bez posla, drugi mesecima nisu primali plate. Naučno-proizvodno udruženje „Lavočkin“, gde je nastao Lunohod, nije bilo izuzetak. Ako prihod od aukcije ode fondovima za podršku naučnicima – bilo bi koristno. Istina, postoje sumnje da će se to u ovom slučaju dogoditi.

I Ričard Geriot u svojim planovima ide dalje. On kaže da ima pravo i na zemljište na Mesecu, gde je stacioniran Lunahod. To je u suprotnosti sa međunarodnim sporazumom, prema kojem Mesec u celini ili njeni posebni delovi ne mogu pripadati bilo kojoj zemlji. Međutim, sporazum ne obuhvata pojedince...

Boris Pavliščev,