Revolucija u Turskoj: kemalisti protiv islamista i druge zainteresovane strane

Masovni neredi u Turskoj, koje je štampa požurila da nazove turskim prolećem, ove nedelje su postigli vrhunac svog razvoja. Izgleda, aktivni protest praćen političkim parolama, iscrpeo je svoj resurs. Inače je on ostavio neprijatan utisak koji može da se vrati.

Sve je počelo od banalne za bilo koji velegrad situacije: ljudi su istupili protiv seče jednog od parkova u Istanbulu i izašli na ulice. Međutim, taj lokalni događaj brzo se pretvorio u opširnu političku akciju u nekoliko ključnih gradova sa zahtevom ostavke vlade. Ona očito nije bila spremna za to. Ulje na vatru je dodala policija primenivši protiv demonstranata specijalna sredstva – očito u preteranim količinama. Došlo je do krvoprolića, uhapšenih je bilo na hiljade, što je stvorilo efekat grudve snega.

Katalizator protesta je postala i druga namera vlasti: da sagradi na mestu kulturnog centra osnivača Turske Republike Mustafe Kemala Ataturka džamiju. To je bilo shvaćeno kao napad vladajuće stranke, usmerene na islamizaciju zemlje, na milione pristalica svetovog uređenja. Nije omogućio brzu i bez gubitaka normalizaciju situacije ni stav premijera Redžepa Tajipa Erdogana, koji je nazvao demonstrante mnogim neprihvatljivim nazivima, između ostalih ekstremistima.

Na religioznu podlogu konflikta skreće pažnju profesor MGIMO Sergej Družilovski.

- 30 odsto stanovništva podržava kemalizam. Drugih 30 su pravi islamisti, ubeđeni da je potrebno sve menjati, još trećina su stavnovnici seoskih rejona, koji se nisu opredelili u tom smislu. Mislim da na ulice neće izaći islamisti, jer bi to bio građanski rat. Zato će vlada učiniti sve da bi uzdržala strasti i verovatno prešla pregovorima.

Inače, ne bi bilo strašno da je reč bila samo o religioznim nesuglasicama, mada su i one dovoljne za velike potrese. Postoje i druge verzije. Neki smatraju da su junski događaji rezultat nezadovostva, izazvanog zakonom, koji se sprema, o ograničavanju upotrebe alkohola. Drugi smatraju da je reč o preuređivanju državnog sistema od parlamentarno-predsedničkog u predsednički sa perspektivom za današnjeg premijera da na budućim izborima 2014. godine postane šef države sa veoma širokim punomoćjima. Postoji mišlenje i povodom rasta ekonomije u Turskoj. On je imao efekat protesta srednje klase koja želi više sloboda u evropskom shvatanju. Pre svega je to i otvorena pomoć vlasti sirijskoj oppozicii. Taj sklop protivrečnosti, izgleda, morao je da vodi otvorenom konfliktu.

Nije isključeno da će njegov rezultat biti jaki politički potres, - istakao je orijentalista Stanislav Tarasov.

- Mnoge političke snage traže ostavku Erdogana, čini mi se da je moguća rotacija. Danas je predsednik Gil prema rejtinškoj skali političke popularnosti na prvom mestu, na drugom mestu se nalazi lider opozicije Kemal Kiličdaroglu, lider Narodno-republičke stranke. Verovatno će se partija igrati između te dve ličnosti. Inače, prognoziranje je nezahvalna stvar. Situacija može da se razvija prema nepredvidljivom scenariju.

Posmarač Glasa Rusije Olga Haldiz, koja se nalazi u žiži događaja u Istanbulu, kontaktirala je s poznatim turskim novinarima koji su izneli svoje mišlenje o masovnim akcijama.

- Prema rečima predstavnika mesnih medija, u Turskoj se prvi put pojavio protestni pokret, spontan, nije organizovan ni od koga, necentralizovan. Ranije su mase naroda na ulice izvodile određene organizacije. To je prvi opširni protest za 10 godina vlasti Stranke pravednosti i razvoja. On je usmeren na premijera Erdogana, što je čudno. Ranije takva raspoloženja nisu bila prisutna. Protesti sa nastali tada, kada je utoku proces mirovnog regulisanja kurdskog problema, kada je važna unutrašnja mirnoća u zemlji. Turska preživljava kritični period, ističu novinari.

Ne sme se zaborvatiti da je Turskoj polovina birača glasala za vladajuću stranku, na čelu koje je premijer. Međutim, sam Erdogan smatra da je samo ona sposobna da konsoliduje društvo. S oponentima, kako su pokazali poslednji događaji, razgovor će biti oštar. Upravo uoči izbora on može da se nađe u političkoj klopci, jer polovina birača kao političke protivnike to je veoma mnogo, naročito u takvoj situaciji.