Nepoznati u Rusiji Sveti Georgije u Moskvi

Takvog Svetog Georgija kakvog su sada dovezli u Moskvu sa Apenina glavni grad Rusije još nije video. Izlaganje slike Andree Mantenjija Sveti Georgije iz venecijanske Galerije Akademije od 19. juna do 18. jula u Oružarnici Moskovkskog Kremlja biće znak posebnog poštovanja ruskoj prestonici od strane italijanske vlade, istakao je ambasador Italije Antonio Dzenardi Landi, predstavljajući remek-delo novinarima.

U ambasadi Italije u Moskvi slika će borativi od 17. do 19. juna kao ekspozicija jedne slike. U okviru nje od 2011. godine ruskoj publici se prikazuju remek-dela italijanske Renesanse i baroka. Slike su prvo počele da se izlažu u Ambasadi, zatim u velikim muzejima prestonice. U poslednje dve godine u Moskvu su bili dovezeni radovi Rafaela Berninija, Botičelija, Lota, Belinija, Karavađa i Bronzina, u Sankt-Peterburg Đorđoneova Oluja.

U ruskim muzejima nema ni jednog rada Andree Montenjija i njega ne poznaju previše dobro u Rusiji. Što ne može da se kaže o samoj figuri svetca. Lik svetog ratnika, pobednika u bici dobra i zla, ima poseban značaj za Rusiju. Sveti Georgije i aždaja — jedna je od najprepoznatljivijih simbiličnih predstava u istoriji umetnosti. U ikonografiji Drevne Rusije Sveti Georgije je idealni lik mučenika preko kojeg je Hristos činio čuda.

Kasnije Georgije postaje sveopšti simbol vere pobednice nad haosom. Od 15. veka likovi konjanika koji probada aždaju bili su na grbu velikih kneževa moskovskih Dmitrija Donskog i Vasilija Prvog, a sada se nalaze u centru grba Ruske Federacije. U čast svetog ratnika nazvana je najviša ruska vojna nagrada — orden Svetog Georgija koji je 1769. utvrdila Jekaterina Druga.

Ikona koja se čuva u Tretjakovskoj galeriji u Moskvi predstavlja Svetog Georgija na konju. Vasilij Kandinski, majstor ruske avangarde, bio je tako zadivljen ovom ikonom da je naslikao nekoliko njenih verzija. Ovaj svetac je bio toliko popularan da su njegov lik koristili čak boljševici za vreme Oktobarske revolucije: Lav Trocki, narodni komesar za inostrane poslove, bio je predstavljen na revolucionarnom plakatu kako sedi na konju u oklopu i probada zmiju. Na savremenom grbu Moskve nebeski pokrovitelj grada Sveti Georgij je predstavljen na tamno-crvenoj pozadini u vidu ratnika u srebrnom oklopu koji kopljem probada zmaja.

Pri tome kult Georgija lako je prelazio granice, istakla je na prezentaciji slike u ambasadi generalni direktor Muzeja Moskovskog Kremlja Jelena Gagarina, zahvalivši ambasadi Italije i Galeriji Akademije u Veneciji za mogućnost da se Moskva upozna da Sveti Georgijem Mantenjija. Mnoge zemlje i gradovi smatraju Georgija svojim nebeskim pokriviteljem. Među njima su Engleska, Grčka, Gruzija, Tirol, oblasti Španije, Portugalije, Litvanije, italijanska Đenova, Kalabrija, Kampobaso. Samo u Italiji u njegovu čast je nazvan 21 grad.

Pojava ove slike u Kremlju, u Moskvi, posebno je značajna. U mnogome ona je bila moguća zahvaljujući ličnoj zaniteresovanosti i entuzijazmu ambasadora Italije Antonija Dzanardija Landija. Razmaknuvši zvanične okvire prostora ambasade, on je pre dve godine pokazao u vili Berga neprocenjiva dela italijanskih majstora — najbolje od onog što je bilo napravljeno u italijanskoj umetnosti prošlih vekova. Unoseći nove boje u kulturno zajedništvo dve zemlje, čiji početak su označile italijanske arhitekte koje su podigle zidine moskovskog Kremlja u 15. veku.

Jelena Kovaljenko,