Ukrajinska ustanička armija odgovorna za genocid

U Varšavi je doneta rezolucija, koja optužuje Ukrajinsku ustaničku armiju (UPA) za genocid. U ovom dokumentu se navodi masovno uništenje etničkih Poljaka na prostoru Volinji, koje su izvršili benderovci. Tragični događaji su se odvijali 1943. godine. Njihov odjek i danas čini prepreke u odnosima između Poljske i Ukrajine.

U rezoluciji Sejma povodom 70-godišnjice Volinjske tragedije, događaji 1943. godine definisani su kao „etnička čistka sa obeležjem genocida“. Poljski poslanici su proglasili odgovornom za ovaj zločin Ukrajinsku ustaničku armiju. Tvrdi se takođe, da su oko 100 hiljada etničkih Poljaka bili tada žrtve Ukrajinske ustaničke armije. Pritom, kako naglašava rukovodilac Fonda „Istorijska memorija“ Aleksandar Djukov, poljska strana za ove događaje ne optužuje Ukrajinu, kao državu, nego samo članove Organizacije ukrajinskih nacionalista i Ukrajinske ustaničke armije.

- Ove organizacije su zaista sprovodile široka etnička čišćenja u Volinji. Čistke su su bile unapred planirane, pritom još pre napada Nemačke na Sovjetski Savez. Čistke su sprovođene prema specijalno pripremljenom planu, tako da je tretiranje Organizacije ukrajinskih nacionalista i Ukrajinske ustaničke armije kao zločinačkih organizacije - potpuno ispravno.

Tretiranje istorijske uloge OUN-UPA više puta je bio kamen spoticanja u odnosima između Poljske i Ukrajine. U aprilu, poljski parlamentarci su izjavili o spremnosti za razmatranje nacrta zakona, koji proglašava Organizaciju ukrajinskih nacionalista (OUN) i Ukrajinsku ustaničku armiju (UPA) – zločinačkim organizacijama. Na taj način proglašen je za zločinca i idol radikalnih ukrajinskih nacionalista Stepan Bandera. To je izazvalo negodovanje partije „Sloboda“. Njeni predstavnici u Vrhovnoj radi su obećali, da će pripremiti dokument, koji proglašava zločinačkom organizacijom poljsku Armiju Krajovu.

Međutim današnja politička situacija je takva, da Kijev ne može sebi dozvoliti da kvari odnose sa Varšavom, smatra stariji naučni saradnik Ruskog instituta strateških istraživanja Ileg Nemenski.

- Situacija je naravno teška. I veoma je neprijatna za odnose između dve zemlje, pošto je Ukrajina danas u statusu podnosioca molbe. Ona moli Poljsku da joj pomogne da sklopi u novembru ove godine sporazum o pridruženom članstvu sa Evropskom unijom, jer je Poljska glavni promouter Ukrajine na evropskom nivou. U takvoj poziciji, Ukrajini će biti teško da daje oštru negativnu reakciju, da daje davati izjave, koje sadrže konfrontacioni naboj prema Poljskoj.

Treba dodati, da i u Ukrajini nisu baš svi simpatizeri Organizacije ukrajinskih nacionalista – Ukrajinske ustaničke armie. Na primer, predstavnik Partije regiona, Mihail Dobkin u potpunosti deli pozicije poljskih zakonodavaca prema ovim organizacijama. Prema mišljenju poslanika, Sejm bi trebalo da sačini spisak „Bandere-Šuheviča“, u kojem bi se našli svi današnji sledbenici ovih ličnosti. Svima njima, kako smatra Dobkin, treba da bude zabranjen ulazak u Evropsku zajednice.

Artem Kobzev,