Hitler,Trocki, Staljin ,Tito i Frojd- istine i zablude

 
Pre sto godina u isto vreme u Beču bili Hitler,Trocki, Staljin ,Tito i Frojd. Šta su mogli imati zajedničko Adolf Hitler (1889-1945), Josif Staljin (1878-1953), Lav Trocki (1879-1940), Josip Broz Tito ( 1892- 1980) i Sigmund Frojd (1856-1939) Pokazalo se  :mesto boravka-pre tačno 100 godina, 1913., svi su oni živeli u Beču, i to u „bližnjem komšiluku“, nedaleko jedan od drugog.

Tajanstveni putnik na Severnoj stanici
U januaru 1913. na Severnoj stanici u Beču silazi iz voza jedan putnik. U dokumentima mu piše da se zove  Stavros Papadopulos  ,a sudeći po voznoj karti ,doputpovao je   iz Krakova. Imao je smrknuto lice,  ogromne brkove  seljačkog tipa, a u ruci je držao  jeftini drveni  vojnički  kofer.
„Sedeo sam za stolom kad  se vrata naglo otvoriše i na njima se pojavi neznanac“, sećala se mnogo godina posle  osoba koja je dočekala „gosta iz Krakova „.
„Bio je niskog rasta ...mršav...njegova koža  sivo-zagasite boje  na licu  bila je pokrivena  ospama... i nisam u njegovim očima vdeo ništa što  bi moglo govoriti o druželjublju.“
Autor citiranih  redova  je bio Lav Davidovič  Trocki , ruski revolucionar, urednik partijskog organa „Pravde „ i u budućnosti jedan  najuticajnijih  vladalaca sovejtske države, koji je završio kao disident otpadnik,u dalekom Meksiku ,ubijen od  Staljinovog agenta. Čovek koga on opisuje zvao se Josif Visarionovič Džugašvili, za prijatenje je bio Koba,a za naše savremenike  poznat je  kao Josif Staljin. Sigmund Frojd već beše stekao svetsku slavu i imađaše mnogo sledbenika. U to vreme kad su ova dvojica bežala iz  Rusije  od carske  žandarmerije i skrivala  se pod tuđim imenima u stranim državama, i kad su se srela  u  Beču, Sigmund Frojd je već bio stekao slavu poznatog psihoanalitičara: imao je mnogo sledbenika, mirno je živeo u Beču,obavljajući lekarsku praksu u Ulici Bergase  19. gde se  sad nalazi njegov muzej. Josip Broz je u to vreme radio u Dajmlerovoj fabrici blizu Beča i maštao o novcu  i dobrom  životu . Mladi Josip Broz, koji će kasnije postati maršal i vođa Jugoslavije pod imenom Tito, u to vreme je radio u fabrici automobila Dajmler u Viner-Nojštadte, omanjem gradiću južno od Beča.Maštao je o stalnom poslu,novcu i dobrom životu. „Kućevni „ slikar Adolf Hitler propoveda u svratištima na periferiji Beča rasnu čistotu i misiju nemačke nacije . Još je tu bio i 24. godišnji  rođeni Austrijanac  sa severo-zapada zemlje, naivni ,„kućevni „ slikar, koji je već dva puta neuspešno pokušavao da se upiše  na  Bečku  akademiju likovnih umetnosti . Stanovao je u svratištu na Meledermanštrase blizu Dunava , i ime mu je bilo Adolf Hitler. Pisac Frederik Morton u knjizi „Grom iz vedra neba „  opisuje Hitlera koji se zna  često  zaneti  u svojoj  blagoglagoljivosti  pa se   raspriča pred stalnim  „gostima „ svratišta  na razne teme :o „čistoti  nacije“, dotičući se obavezno „rasne čistote „, „nemačke misije „, sloveske  sklonosti ka izdaji“,a nezaobilazne su bile i „podteme „ o moralnosti, „jevrejskom pitanju i odgovoru  „, jezuitima, masonima .
„ Neposlušni  pramnovi njegove kose  su  mu podrhtavli na čelu, njegove bojama umrljane ruke su sekle vazduh,njegov glas  se uzdizao do operskih tonova.Potom bi iznenada umukao i najednom poptpuno prestao da govori kao što  je  neočekivano  i počinjao.Nervozno bi zatim  skupljao svoje stvari i odlazio u svoju sobu“-pisao je  Morton, a u dvorcu u Hofburgu  još stoluje car Franc Jozef
A u to vreme još je u Beču, u  dvorcu u Hofburgu ,zimskoj rezidenciji Habsburgovaca ,stolovao prestareli car Franc Jozef. Na presto beše  stupio još 1848., a njegov naslednik, vojvoda Franc Ferdinand ,  u susednom dvorcu Belvederu,  s nstrpljenjem je očekivao  da ga zameni na  tronu.Nažalost, nije dočekao pošto je  već sledeće godine poginuo  u atentatu u Sarajevu ,što je bio povod za izbijanje Prvog svetskog rata. Prestonica Austrougarske carevine  od 15 država i sa 50 milona stanvnika. Godine 1913. ,kad se neko vreme u njemu  smestila na nevelikoj  međusobnoj udaljenosti,  buduća velika četvorka svetske politike koja će promeniti svet-Staljin, Trocki, Hitler i Tito, Beč je još uvek  bio  prestonica još uvek postojeće Austrougarske  imperije  koju je činilo 15 država sa blizu 5O miliona stanovnika.
 
„Iako ne baš kotao za topljenje, Beč je  ipak svojevrsna salata od različitih kultura koja je privlačila ambiciozne ljude iz svih krajeva carevine“, piše  Dardis Maknejmi , glavna urednica bečkog časopisa na engleskom jeziku Vienna Review.
„Rođeninh Bečlija je bilo manje od polovine dvomilionskog stanovništa grada. Oko jedne četvrtine došlo je Boemije ( sada zapadne Češke ) i Moravske ( sada istočne Češke ), pa se češki jezik na mnogim mestima mogao čuti ravnopravno sa nemačkim, „ objašnjava glavna urednica "Vienna Review".  I uopšte, subjekti carevine su  govorili više nego na deset jezika.“Oficiri  austro-ugarske vojske bili su obavezni da znaju komande na 11 jezika , ne računajući nemački.Na svaki  od tih jezika je preveden tekst oficijalne  državne  himne.“ Bečke kafane  kao specifični kulturni fenomen . Iz te  unikalne mešavine naroda  nastao  je specifični kuturni fenomen –bečke kafane. Prema legendi, sve je počelo od džaka kafe koji su Turci ostavili  pri povlačelju osmanlija nakon neuspele opsade Beča 1683. U kafanama su se svi brzo zbližavali “Kultura kafane , atmosfera debata  i diskusija  bile su i ostale deo života građana „, objašnjava  politikolog,Čarls  Emerson, stariji naučni saradnik Kraljevskog instituta  za međunarodne odnose.
„Visoke  intelektualno društvo bilo je ustvari dovoljno malo tako da su se svi znali međusobno i sve vreme je proticala kulturna razmena s drugim zemljama“. To je,  dodaje Emerson, pogodovalo  političkiim disidentima i onima koji su bili u begstvu  iz svojih zemalja. Stariji saradnik Kraljevskog  instituta za međunarodne odnose zaključuje :
„Austrougarska nije bila isuviše strogo  cnetralizovana  država,skoro da je bilo obratno. Ako se u Evropi tražili mesto gde biste se ugodno smestili i mogli da sretnete mnogo intersantnih ljudi,onda pogodnije mesto  za  to od Beča  teško da bi se moglo naći“.
Omiljena Frojdova kafana
Omiljeni Frojdov kutak, kafana  Landtmann  još uvek stoji na poznatom bulevaru okružena istorijskim jezgrom  Innere  Stadt –Unutrašnji grad.
Trocki i Hitler –česti gosti Cafe Centrala
A Trocki i Hitler  su često posećivali Cafe Central koji se nalazio svega nekoliko minuta hoda od hotela. Posetioci tog kafea su se oduševljavali tortama,imali su na rspolaganju novine , igrali su šah, ali pre svega razgovarali, razmenjivali mišljenja. 
„U kafane su odlazili svi“ tvrdi Dardis Maknejmi.Tako je proticalo uzajmno kulturno obogaćivanje .Posle su granice  među ljudima postajale surove, ali u to vreme one su bile  mekane.“
Osim toga, dodaje ona, bio je značajan dotok energije od jevrejske inteligencije   i nove klase  industrijalaca što je postalo moguće posle 1867. kad je car  Franja Jozef  dao svima puna građanska prava  i sveopštu dostupnost k školama i univerzizetima. Određen uticaj su izvršile i žene, mada su, mora se priznati, dominirali muškarci. Kafe  "Landtmann"  u kojem je voleo da posedi Sigmund Frojd ,veoma je popularan i danas. U Beču je živeo veliki je broj znamenitih ličnosti  poput Alme Maler, žene kompoziotora Gustava Malera . Ona je i sama bila kompozitor,a posle muževljeve smrti  1911.g.postala je inspiracija  i  životna saputnica  slikara Oskara Kokoške , arhitekte Valtera Gropiusa i pisca Franca Verfelja.

Skoro  hiljadu i po samoubitsva  1913.g.
Ikao je Beč bio i ostao simbol muzike, raskošnih balova i koncerata,on je imao i tamnu stranu.Ogroman borj ljudi  je živeo u zapuštenim predgrađima bez elementarnih higijneskih uslova stanovanja . Godine 1913. skoro hiljadu i po stanovnika tih predgrađa Beča diglo je ruku na sebe. Ko zna šta bi se moglo desiti da su se tada velika čertvorica sreli u Beču. Niko ne zna šta bi se moglo dogoditi da se  tada ,pretpostavio Hitler sreo sa Trockim, ili Tito sa Staljinom.
A tako  su im  prebivališta  u Beču  bila blizu jedno drugome, te, 1913. kad su se u isto vreme  našli u prestonici carevine , kojoj će  kroz godinu dana, kad izbije Prvi svetski rat nastupiti početak kraja do kojeg će konačno doći 1918. kad se Austrougarska  raspala. Ali to je neka druga priča i ne pripada ovoj , o boravku buduće  velike četvoreke –Staljina, Trockog, Hitlera i Tita u istom mestu ( Beču) i u isoto vreme ( početak 1913 ) .
I zamalo se nisu sreli.
Zamalo, ali nisu.