Posle zabrane usvajanja saradnja se neće završiti

Rusija i SAD stvaraju jedinstvenu bazu podatka u kojoj će se odražavati sve informacije o usvojenoj deci. Dogovor o tome bio je postignut za vreme posete predstavnika za ljudska prava MSP Rusije Konstantina Dolgova i predstavnika predsednika Rusije za prava deteta Pavla Astahova Vašingtonu. Osim toga, strane su razmotrile problem Ranča za decu i posledice usvajanja zakona o zabrani usvajanja dece od strane građana SAD.

Pregovori ruskih činovnika sa američkim kolegama su trajali dva dana. Dečija tema poslednjim meseci je postala jedna od centralnih i najsloženijih u odnosima dve zemlje. Rusija je uvela zabranu usvajanja dece za američke građane i obustavila bilateralni sporazum o osatadnji u datoj sferi. U Vašingtonu je to naišlo na oštru kritiku. Ali odluke Moskve ne podležu revidiranju, zakon Dime Jakovljeva neće biti ukinut i strane treba da prelaze na narednu etapu, izjavio je posle posete predstavnik ruskog predesednika za prava deteta Pavel Astahov. SAD treba da prekinu da pišu protestne note i da sastavljaju spiskove dece koja nije data američkim porodicama, izjavio je on.

- Na tom spisku je 259 dece. Od njih na današnji dan, po podacima Ministarstva za obrazovanje i nauku Rusije, polovina – 116 dece, već je našla porodice. Od njih 98 je usvojeno u ruske porodice, petoro dece je vraćeno roditeljima kojima su povnovo data roditeljska prava. I mi smo se dogovorili i insistiramo da se više nikakvi spiskovi ne šalju. Tim pre u takvom vidu – u vidu diplomatske note. Zato što izuzetaka neće bit, nikakvi spiskovi se ne primaju.

Uporedo sa tim Moskva i Vašington, po rečima Astahova, nameravaju da razvijaju saradnju u oblasti kontrole sudbine usvojene američke dece iz Rusije. Sada počinje rad na velikom projektu – jedinstvenoj bazi podataka svih siročadi koja su iz Rusije dospela u SAD, kaže Astahov.

- Govorimo o formiranju zajedničkih baza podataka za decu usvojenu iz SAD. I kao prvi korak započele su procedure provere podataka. Juče je Stejtdepartment dao svoju cifru o broju viza izdatih u poslednjih 20 godna deci koja su stigla iz Rusije. Ima ih preko 61 hiljadu. Ali treba reći da nisu sva deca ulazila u SAD po tim vizama. Ima slučajeva kada su deca odlazila na lečenje i odmor i zatim ostajala. Pri tome u konzularnoj evidenciji sada je 37 438 dece. Prema podacima Ministarstva za obrazovanje i nauku, više od 49 000 dece bilo je poslato u Ameriku. Tačnije cifre se ne podudaraju, zato to zahteva formiranje baza podataka.

I dalje složeno pitanje ostaje rad Ranča za decu u državi Montani. Sada po podacima ruskih diplomata, tamo se nalazi petnaestoro dece usvojene iz rusije. Ali pravni status Ranča nije određen. Kako je izjavio Pavel Astahov, Džojs Sterkel koja je napravila ustanovu tvrdi da je prodala Ranč i da više nema sa njim veze. Ne zna ses šta se sada uopšte dešava na Ranču i šta čeka vaspitanike.

U perspektivi u praćenje sudbine dece mogu da budu uključene nevladine organizacije. Po rečima predstavnika za ljudska prava MSP Rusije Konstantina Dolgova, takva ideja se razmatra, pri tome često volonteri sami nude ruskim diplomatama svoju pomoć.

Još jedan pravac na probleme u kojem su ukazale ruske vlasti su zvanični odgovori pravosudnih organa SAD na zahteve Istražnog komiteta Rusije i Generalnog tužilaštva. Od 17 ovakvih zahteva Generalno tužilaštvo u punom obimu dobilo od Amerikanaca samo jedan odgovor. Stejtdepartment je obećao da će objasniti roditeljima koji su usvojili decu i agencijama da je potrebno da ispune obaveze podnošenja izveštaja.

Roman Mamonov,