Italija može da zamoli za finansijsku pomoć EU

2013. godine spoljni dug Italije je postigao nedopustivo visoki iznos od 2,041 biliona evra. Prema mišljenju nekih mesnih analitičara, postojanje takvog «tereta» u stanju ekonomske krize, koja se produbljuje na Apeninskom poluostrvu, može da natera zemlju da zatraži hitnu pomoć EU već u toku narednih 6 meseci.

Čudna je koincidencija, poslednjih dana mnoge finansijske institucije i poštovana izdanja su se očito aktivirali u pokušajima ne samo da prognoziraju dalji razvoj situacije u trećoj po veličini ekonomiji EU, već i podsete na njenu prošlost.

Uticajni list Financial Times je izjavio da je Italija namerno smanjila pokazatelje svog spoljnog duga da bi se bez prepreka učlanila u evrozonu. Nedavno su u italijanskoj štampi bile objavljene zanimljive informacije. Polazeći od dovoljno pesimističnih zaključaka druge po veličini banke Italije Mediobanca, narednih meseci će Rim objaviti sebe delimičnim bankroterom, kako se to nedavno desilo sa Grčkom. Prema mišlenju analitičara, spasti zemlju od toga bi moglo, kada bi njena ekonomija neočekivano krenula putem sanacije.Da li je za Italiju danas aktuelan «grčki scenario»?

Komentar poznatog ekonomiste, profesora Rimskog univerziteta «Luis Gvido Karli» Džuzepe Di Taranta.

- Ekonomska situacija u Italiji se bitno razlikuje od situacije u Grčkoj. Niko ne poriče da je naš državni dug danas veoma velik. Istovremeno smo vlasnici državne svojine, koja se procenjuje u 1,8 biliona evra. Pored toga, privatna lica u Italiji imaju svojinu, koja je trostruko veća od naših dugova. Zato se meni lično čini upoređenje sa Grčkom nepromišljenim.

Pored prekomerno visokog spoljnog duga Italija je primorana da se bori protiv čitavog kompleksa socijalno-ekonomskih problema, najakutniji od kojih je veoma visoki nivo nezaposljenosti (12%). Bukvalno protekle nedelje je nova vlada na čelu s Enriko Letom odlučila da iskoristi za borbu protiv te nevolje maltene «poslednjih» 4 mlrd. evra državnih sredstava. Odakle će rukovodstvo zemlje uzeti sredstva za restrukturizaciju duga od 2 triliona evra? Zar su analitičari Mediobanca u pravu, te će uskoro Italija ipak biti primorana da zamoli Evropu da joj pruži pomoć?

- Bez sumnje, takav izvor može, između ostalih, postati Evropski fond finansijske stabilnosti. Međutim, istinski problem se ipak krije u nečem drugom. Danas nam je neophodno da pod hitno koncentrišemo napore u obnavljanju bazičnih evropskih sporazuma – i Maastriškog, i Lisabonskog. Pravila, upisana u te dokumente, sporo, ali sigurno vode nas agoniji. Moramo da «udarimo pesnicom», kažemo odlučno «ne» politici stroge ekonomije Brisela, usmerivši naše napore na mere za stimulisanje ekonomskog rasta. Danas je ispalo da plan integrisanja mladih, koji realizuju Italija i druge evropske zemlje, pre je usmeren na borbu protiv posledica, a ne uzroka naših problema. Ubeđen sam: njihov pravi izvor je odsutnost ekonomskog rasta, koji je, sa svoje strane, garant zaposljenosti. Moramo da apsolutno promenimo pravac ekonomske politike, u drugom slučaju nikada se nećemo izvući iz tog škripca.

Marina Tatušjan,