Velika Moldavija-Rumunija u sastavu...EVRAZES

Po junskoj anketi instituta Gelapa, građani šest zemalja Evropske unije smatraju da se ona kreće u pogrešnom pravcu. U Francuskoj ima dve trećine nihilista, a u Poljskoj je to svaki peti. I samo trećina svih ispitanika ima poverenja u evropske političare. A Velika Britanija se sprema za referendum o izlasku iz EU.

(Drugi deo)

U situaciji kad vlada razočarenje u ideju evropske integracije, sve veće simpatije stiče međunarodni integracioni projekat – Evroazijska Ekonomska Zajednica (EVRAZES). Pošto je stvorena za slobodno kretanje kapitala, jedinstvene carinske tarife i zajedničko tržište, ona može predstavljati snažan impuls za napredak nekad bliskih naroda i ekonomija. Ideolog evroazijstva, filosof i politikolog Aleksandar Dugin smatra: Rumunija danas ima sve osnove da pažljivo prati evroazijski projekat. Ušavši u njega, mogla bi realno da se ujedini s Moldavijom, čiji deo će postati Pridnjestrovje. I da reši mnoge svoje ekonomske probleme. Ali, koliko je moguć takav geopolitički zaokret za zemlju koja je član Evropske zajednice? Kako smatra Aleksandar Dugin,

- Rumunija se očigledno nalazi na periferiji Evropske zajednice, ona je nezvani gost u njoj. Na tablici o rangovima se nalazi još niže od neuspešne Španije, Italije, Grčke, Portugalije i Irske, koje se u njoj nazivaju „grupa PIIGS“. O Rumunima u Evropi vlada pogrešna, negativna predstava. Ne otvaraju im se vrata šengenskog prostora za slobodno kretanje. Na osnovu pojedinačnih slučajeva korupcije sudi se o celom narodu. To je sramotna situacija za naciju koja poseduje veliku pravoslavnu kulturu koju bih nazvao pravim biserom evropske kulture 19-20! Rumunsko društvo je zapravo jedno od najzanimljivijih, nama duhovno najbližih evropskih društava. U sastavu Evroazijske zajednice ova zemlja će moći ne samo da reši svoje ekonomske, teritorijalne probleme. Ali i što je krajnje važno za nacionalnu samosvest tu će biti prihvaćena s radošću, kao ravnopavni civilizacioni bliski partner.

Teško je zamisliti ovakav razvoj događaja. Jer, zasad iz Bukurešta duva hladan vetar prema Kremlju. Iza svake reči ruskih političara neki vide pretnje, zamku. Da li ima šanse da će Rumunija uspeti da učini istorijski zaokret prema evroazijskom izboru? Po mišljenju Aleksandra Dugina,

- Rusiju i Rumuniju vezuje toliko mnogo zajedničkog! Još nam predstoji susret i novo prepoznavanje na polju zajedničke civilizacije. Već se čine prvi koraci u ovom pravcu. Razmenjuju se posete. Bukurešt je posetio sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Petrušev na šta je lokalna štampa reagovala rečima „led je počeo da se topi“. Ovih dana se u Moskvi očekuje poseta ministra inostranih poslova Rumunije Titusa Korlecjana. Sve su to znaci zbližavanja u kojem najveću ulogu ne dodeljujem čak političarima i predstavnicima vlasti, već intelektualnoj eliti. Potreban nam je međukulturalni dijalog, književna razmena. Uvredljivo je koliko malo poznajemo rumunsku književnost, a Rumuni – savremenu rusku. Ponosim se time što su među malobrojnim knjigama ruskih autora koje su izašle poslednjih godina u Bukureštu i moje „Osnove politikologije“ s predgovorom filozofa, direktora Instituta za sociologiju Rumunske akademije nauka Ilije Badeskua. Rusi, Rumuni, Moldavci i Pridnjestrovci su pravoslavni hrišćani, narodi povezani zajedničkim regionalnim postorom, koji može da postane i zajednička ekonomska, jedinstvena evroazijska platforma, gde će svako naći svoje dostojno mesto.

Gajane Hanova,