Kako su nastale beogradske ustaše

Mržnja prema Srbima, Srbiji, našoj tradiciji, veri i duhovnosti koju svakodnevno vidimo, gledamo je pod tiranijom B. Tadića, Šapera i Krstića doživela vrhunac. Taj bolesni poriv mržnje ima svoju dugu predistoriju, svoju stvarnu moć pod Brozom i njegovom armijom  gnjida, i svoj žestoki zalet tokom devedestih uz pomoć SAD i drugih evropskih država da bi totalnom pobedom na poslednjim izborima mržnja legalizovana u institucijama same države.

Obični, većinski, razvlašćeni srpski narod tu manjinu nazivama ustašama identifikujući ih po zlu poznatim hrvatskim ubicima iz Drugog svetskog  rata. Da to poređenje nije nimalo naivno mogla bi se lako dokazati bliskost i veza titoista i pavelićevaca i pre pokolja, i za vreme pokolja a dobrim delom i posle pokolja. Ozloglašeni ustaša i katolički teolog Krunoslav Draganović je sa brojnim drugim zločincima vraćen u zemlju bez ikakvih posledica na vrhuncu Brozove moći. Idelogija hrvatskih ustaša i hrvatskih komunista je identična i podrazumeva uništavanje srpskog naroda, države i pravoslavne vere. Sporazum koji su potpisivali Đilas i Pijade sa Budakom i Pavelićem nije nikada poništen. Naivni srpski izdavači su zveri sa prezimenom Đilas štampali sabrana dela kao nagradu za zločine i pasja groblja. Ono malo srpskih komunista je davno pre Broza likvidirano u SSSR da ne bi smetali tom kominternovskom planu.

Posle 1945. Broz sa svojim šljamom pravi u Beogradu novu naciju koja će biti udarna pesnica njegove diktature. Ta nacija se je zvala Jugosloveni i bila je komunističke vere. Nju je sačinjavala prva postava bezbedonosnih snaga /UDBA, JNA/ , SKJ i izvršna vlast. Ideal je bio da se mešanim brakovima stvaraju degenerici koji će potisnuti našu naciju i vladati njom. Najbolje su prolazili Srbi oženjeni Hrvaticama, Slovenkama i drugim jer su rađali decu njihove zamišljene nacije i ideologije. U tom mešanju je bilo svakakvih kombinacija. Pravljeni su ljudi promenjene svesti. Niko od tih Srba nije slavio Slavu, Božić po starom kalendaru ili bilo šta što ima veze sa srpskom tradicijom.

Prva postava UDBE i sličnih organizacija je zaposela stanove u strogom centru Beograda. Kadrovi su regrutovani iz neobrazovanog stanovništva, slabe imućnosti, niskog porekla i rajinskog karaktera. I danas ima živih udbaša tih vremena koji još uvek žive u tuđim otetim stanovima po centru Beograda i koji se i danas kunu u njihovog besmrtnog vođu. Taj primitivni neobrazovani svet je došao na mesta na kojima po svom kvalitetu nikada ne bi mogao biti. Tako su od drvoseča i pružnih radnika pravljeni generali, visoki funkcioneri i direktori. Niko nije mogao bolje služiti Broza nego srpska stoka koju su dovodili iz sela koja su imala imena Trtičnjak, Haluga, Smrdać i drugih vukojebina Korduna, Stare Planine, Kosmaja, Ovčara i Kablara, Durmitora, Kadinjače, Kozare... Iz te prve generacije sluga nastale su još dve generacije koje satiru Srbiju i drže vlast u kontinuitetu. Bezbrojni urbani su unuci te ljudske stoke i njihov model svesti je B 92 šablon. Svi su mediji u njihovim rukama, zdušno sarađuju sa stranim službama i mrze jer njihova je krv prljava, nastala na brojnim leševima koje su iza sebe ostavili njihovi djedovi. Plaše se istine, razotkrivanja sopstvenog lažnog identiteta. Onako kako su učili njihove glupave djedove da vole Hrvatsku, Sloveniju, lažnu BIH a mrze Srbiju tako su i oni nastavili tu svest. Ali znam da se plaše jer kad tad većinska Srbija će se otrgnuti i pobediti i srušiti sve te njihove otete privilegije.

Beogradske ustaše su jezgro brojnih nevladinih organizacija, saradnici svih mogućih stranih službi, istovremeno beogradske ustaše su stub institucija Vlade Srbije, diplomatije, sudstva, medija, kulture, nosioci vojvođanskog separatizma, analitičari i sve drugo. U njihovoj svesti izdaja koju politički čine je za njih sjajno delo, pa oni samo sprovode stari internacionalistički projekat protiv srpskog naroda. Srbi nemaju veze sa njima jer oni nemaju nacionalni osećaj iako često imaju srpska imena i prezimena. Sama reč „srpski“ ih toliko iritira da bi najradije promenili i reč srpski jezik na primer u naš ili maternji jezik.

Brozov komunoustaški režim je stvorio tri nove nacije da bi se razdrobio srpski etnički korpus. Makedonci napravljeni od mešanih elemenata Srba, Šopova i Vlaha, Crnogorci napravljeni psihološkim nabeđivanjem a Muslimani lečenjem verskog kompleksa promene vere. Ta diktatura je izmislila do tada u svetu nepostojeću kategoriju krsteći je kao „narodnost“ da bi manjinski Šiptari mogli ostvariti otmicu Kosmeta u naše vreme. Jugosloveni su bili kategorija nadnacije samo za odabrane poput nekih sa prezimenima Suša, Gaće, Biserko, Vejvoda. Primitivizam koji su doneli sa sobom okupirajući Beograd je i dan danas vidljiv na svakom potomku takvog zla.

Boris Tadić, Šaper i Krstić su esencija njihove psihopatologije i ovo je njihov vrhunac pred propast tog kancerogenog duha. Samo kad na pravi način razumemo to zlo možemo ga i pobediti.