Šta je za državu važnije – Dan porodice i ljubavi ili gej parada?

Verovatno najveći problem sa kojim se suočava današnja Srbija, pored katastrofalne ekonomske situacije i pokušaja otimanja južne srpske pokrajine, predstavlja bela kuga, to jest dramatičan pad nataliteta. Prva dva navedena problema koja se tiču ekonomije i Kosmeta, rešavaju se slabo ili nikako, ali barem se neprestano pominju u javnosti i postoji makar nekakav zvaničan plan njihovog rešavanja.

Međutim, kada je reč o beloj kugi – čini se da za taj problem ne postoji bilo kakva razrađena strategija na državnom nivou, a u medijima je ta tema potpuno zapostavljena. Pa ipak, radi se o prvorazrednom problemu, koji bi po hijerarhijskoj važnosti trebalo da bude na prvom mestu, jer ako Srbija ovim tempom nastavi da gubi svoje stanovništvo, ni eventualni privredni oporavak, a ni očuvanje državne celovitosti neće imati puno smisla, ako zemlja ostane takoreći pusta i bez ljudi.

Podsetimo, jedan od razloga zbog kojeg oko 30 procenata bračnih parova u Srbiji nemaju decu, sastoji se u kasnom životnom dobu u kome sklapaju brakove. Osim toga, istraživanje Srpske akademije nauka i umetnosti o stanju sela u Srbiji, pokazalo je da postoji skoro 300.000 muškaraca uzrasta do 50 godina koji su još uvek neoženjeni. Takođe, po zvaničnim statističkim podacima, vidi se da je u poslednjih 30 godina broj zaključenih brakova pao za jednu trećinu, a to znači da u Srbiji sada postoji samo pet brakova na 1000 stanovnika, što obećava jedino dalji pad nataliteta u zemlji, koji se već sada nalazi na beznadežno niskom nivou koji ne obezbeđuje čak ni prostu reprodukciju stanovništva.

A da nije reč samo o novcu i finansijskim mogućnostima za sklapanje brakova i rađanje dece, pokazuju i primeri evropskih zemalja poput na primer Nemačke, gde se rađa svega 1,36 dece po jednoj majci, a po službenim podacima Eurostata, situacija je slična ili još gora u mnogim drugim zemljama Evropske unije, kao na primer u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Španiji, gde stanovništvo jednostavno rečeno – izumire i nestaje velikom brzinom.

Međutim, da postoje i zemlje gde se pokušava podići svest o važnosti porodice i većeg rađanja, pokazuje primer Rusije, gde je 2008. godine ustanovljen praznik pod zvaničnim nazivom Dan porodice, ljubavi i vernosti. On je proslavljen i ove godine, pre nekoliko dana, s obzirom da se obeležava 8. jula, na dan Svetog Petra i Fevronije iz Muroma, koji se smatraju simbolima i pokroviteljima porodične sreće. Taj praznik je u Rusiji uveden na inicijativu poslanika u državnom parlamentu, a inicijativu za proslavljanje Dana porodice podržale su i sve tradicionalne verske zajednice u Ruskoj Federaciji. Na taj dan se praznične svečanosti organizuju širom cele zemlje, a najboljim porodicama se po tradiciji uručuju medalje. Inače, u samoj Moskvi vrhunac pomenutog praznika predstavlja karnevalska povorka uz prisustvo brojnih umetnika i plesača.

A s obzirom na suštinsku potrebu da se i u Srbiji napokon nešto preduzme po tom pitanju, makar i u smislu moralne podrške, ako već ne može u materijalno-finansijskom smislu, bilo bi sasvim normalno da se učini nešto slično. Drugim rečima, ako u Srbiji već ne postoji posebno ministarstvo za porodicu i natalitet, što bi u postojećim okolnostima bilo potpuno opravdano, onda bi barem mogao da se u kalendar uvede sličan praznik poput pomenutog ruskog Dana porodice i ljubavi.

Ali imam utisak, a rekao bih da me taj utisak ne vara, da se prioriteti srpske državne politike više vrte oko organizacije predstojeće gej parade, nego li oko povećanja nataliteta koji u budućnosti garantuje samo siguran nestanak stanovništva Srbije, ako se nastave postojeći trendovi sve manjeg rađanja.

Ratko Paić,