Tragovima „Vikinga“

Glavni zadatak novog marsohoda, koji će NASA da lansira na Crvenu planetu 2020.godine je da utvrdi da li će i kada na ovoj planeti moći da se ostvare uslovi za opstanak mikroorganizama. Odgovor je već poznat: „Da, mogli bi“. Zato se na osnovu podataka prethodnih kosmičkih aparata, sada priprema novi „Mars 2020“, kao dalji i potpuno logični korak u izučavanju planete.

Od januara, u okviru NASA, radi „Mars 2020 Science Definition Team“. To je grupa specijalista, koja radi na konstruisanju novog marsohoda. Aparat bi trebalo da sprovode mikroskopsku analizu- prvu tokom čitave istorije istraživanja Marsa. Predstoji mu da sakupi uzorke zemljišta Marsa i da donese nazad na Zemlju. Konačno, on će i proveriti, da li i kako bi se resursi Marsa mogli koristiti od strane budućih pilotiranih ekspedicija. Zadatak je zapravo veoma obiman, i mnogo kompleksniji nego što su imali prethodni aparati, smatra Maksim Litvak, viši naučni saradnik laboratorije spektroskopije Instituta kosmičkih istraživanja RAN:

- Što se tiče ove velike misije, nadam se da će novi aparat više istražiti povšrinu planete, ali i zaviriti u njene dubine i doneti uzorke. Ako su prethodni aparati bušili 5-7 cm u dubinu, nadam se da će novi aparat moći da uzme uzorak sa još veće dubine.

Što se tiče naučne aparature, kojom bi trebalo da bude snabdeven novi aparat, Rusija bi mogla da predloži instrument, ekvivalentan onome koji stoji na „Kjuriositi“- dosadašnjem kosmičkom aparatu za ispitivanje Marsa, govori Ivan Mojsejev, rukovodilac Instituta kosmičke politike:

- Obično stavljamo neutronski analizator za traženje vode. Najverovatnije, jedan takav će poleteti i na ovom novom marsohodu. Naravno, savršeniji model.

Koncepcija „Marsa 2020“ nije postavljena na aksiomu da je život nekad postojao na Marsu. Čak i ako se znakovi za sada ne mogu naći, naučnici se približavaju saznanju u kakvim uslovima se život uopšte pojavio na Zemlji. Dodajmo, da će ovo biti prva astrobiološka misija na Mars posle aparata „Viking“. Sredinom 70tih godina oni su tražili tragove života i dobili protivurečne rezultate, koji do današnjih dana izazivaju sporove među naučnicima. Tako da će novi marsohod, preoistekavši iz „Kjuriositi“ ipak biti potomak „Vikinga“.

Boris Pavliščev,