U Njujorku bi opet da prekroje poimanje epikontinentalnog pojasa

U Njujorku, 15. jula je sa radom počelo 32. zasedanje Komisije UN za utvrđivanje epikontinentalnog pojasa, obzirom da nijedna država nije dobila potvrde na zahteve za utvrđivanje arktičke spoljne granice epikontinentalne zone.

Rusija je bila država koja je predala takav zahtev još 2011.godine. Od onda je morala još dva puta da doradi i precizira podatke. Sada je pripremljen novi zahtev. Niko ne zna kakva će biti sudbina ovog sada zahteva. Problem sa razganičavanjem epikontinentalnog pojasa je sve teže: u vodama Ledenog okeana, prema procenanama stručnjaka nalazi se četvrtina svih svetskih zaliha ugljovodonika. Granice, obzirom da tamo leži ovakvo bogatstvo, veoma su bitne.

Rusija je sprovela već nekoliko ekspedicija (poslednja je bila „Arktik 2012“). Ove su ekspedicije nužne kako bi se dokazalo da se epikontinentalni pojas prostire od ruskih teritorija do gotovo samog Severnog pola. RF pretenduje na deo ovog pojasa, koji sadrži i podvodne grebene Lomonosova i Mendeljejeva, koji se prostiru od ruskog kopna. Površina ovog prostranstva je gotovo milion kvadratnih kilometara. Skoro dve Francuske.

Mišljenja o tome, da li može Rusija da dobije pozitivan odgovor na svoj zahtev, suprotna su.

U to da Rusija ima sve šanse na pozitivan odgovor, uveren je ekspert za morsko pravo ruskog Instituta države i prava pri RAN Vasilij Guculjak. Ako bi Rusija dobila pozitivan odgovor, to bi joj dalo pravo da započne sa ispitivanjima izvorišta iza spoljnih granica epikontinentalnog pojasa. Ekspert, istine radi, savetuje da se obrati pažnja i da se ne mešaju povećavanje spoljne granice pojasa sa uvećavanjem teritorije. To su, tvrdi on, dve potpuno različite stvari, govori Guceljak:

- Kada govore, da će se teritorija Rusije uvećati za nekoliko stotina kvadratnih kilometara, to je savršeno netačno. Kontinentalni pojas nije teritorija naše države . Sa tačke gledišta međunarodnog morskog prava, epikontinentalni pojas ne pripada ni jednoj državi. Druga je stvar, da sva ekskluzivna prava na eksploataciju resursa mogu da dobiju samo priobalne države.

Jedan od razloga, zbog kojih komisija može imati problema oko priznavanja prava- to je prisustvo spornih pitanja sa okolnim državama. Na taj deo pojasa Ledenog okeana pretenduju i Kanada i SAD.

Problemi sa spoljnim granicama pojasa su toliko složeni i izazivaju toliko sporova okolnih država, da je naivno očekivati da će rešenja biti usvojena na jednom zasedanju, kaže član Saveta pri vojno-industrijskoj komisiji vlade RF Mihail Hodorenok. Što se tiče novog ruskog zahteva, to je pravilni strateški korak. Ali šanse da ovaj zahtev bude odobren, praktično ne postoji smatra ekspert:

- Drugih pretendenata na ovaj deo pojasa ima više nego dovoljno. Nažalost, kada bi bi bile ocrtane granice polarnih predela SSSR, to bi bilo učinjeno u jednostranom poretku. I to nije potvrđeno odgovarajućim ugovorima sa zainteresovanim susedima. I sada moramo da dokažemo da te teritorije pripadaju našoj zemlji. To je teško zbog velikih igrača u igri spoljne politike.

Komisija za pitanja granica ovog pojasa bila je formirana u saglasju sa Konvencijom UN za morsko pravo. Bila je prihvaćena 1982.godine. Rusija ima svog predstavnika u ovoj komisiji. Inače, zalihe ugljovodonika (nafte i gasa) u ruskom delu arktičkog pojasa procenjuju se na 5 milijardi tona goriva. Od toga je od prilike 80% gas.

Andrej Fedjašin,