Vrhovni kasacioni sud u Beogradu donosi odluku o ekstradiciji ruskog državljanina Ilije Gorjačeva

Na sednici Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu održana je rasprava po žalbi odbrane ruskog državljanina Ilije Gorjačeva, a koja se tiče njegove ekstradicije iz Republike Srbije u Rusku Federaciju.

Podsetimo, Ruska Federacija, odnosno organ koji se zove "Istražni komitet RF" je zatražio njegovo izručenje zbog navodnih počinjenih teških krivičnih dela, a na osnovu iskaza čoveka osuđenog na doživotnu robiju za ubistva u Ruskoj Federaciji.

Na početku, u svom obraćanju veću, tužilac je naveo da Tužilaštvo ostaje pri svom stavu, i da bi se moglo dosta govoriti o značenjima i uslovima pravnih termina, te je takođe naveo da se o slučaju i razlozima traženja izručenja Ilije Gorjačeva upoznao kroz štampu te da štampa unapred donosi "sud", te je istakao da je odbrana Ilije Gorjačeva mnogo bolje upućena u celi slučaj.

Tim odbrane Ilije Gorjačeva u Srbiji čine advokati: Goran Petronijević, Feđa Dimović i Dejan Ćasić. Odbrana je na raspravi iznela činjenice i upoznala veće suda o stavu odbrane i pravnim činjenicama koje zakonski apsolutno onemogućuju izručenje njihovog branjenika.

Kao razlozi koji onemogućuju izručenje su prevashodno elementarne zakonske odredbe koje nisu ispunjene, a koje nužno moraju biti ispunjene da bi se ekstradicija izvršila. Pre svega navedeno je da su prekršeni članovi Zakona o ekstradiciji, a koji se tiču ispunjenosti elementarnih uslova da bi osoba mogla biti ekstradirana.

Odbrana je taksativno navela elementarne članove Zakona o ekstradiciji, a koji su povređeni u ovom slučaju, te između ostalog navela da ni jedan dokaz od strane Ruske Federacije nije dostavljen pravosudnim organima Srbije, a što je prvi uslov da bi neko mogao biti ekstradiran po zakonu, odnosno da bi Sud uopšte mogao i raditi i odlučivati po zahtevu zemlje moljilje. Takođe je navedeno da i kada bi se ovaj uslov ispunio bilo bi potrebno da iz tih dokaza može da se utvrdi osnovana sumnja za učinjeno eventualno krivično delo, te bi se tek onda razmatralo o eventualnoj ekstradiciji i donošenju konačne odluke, a što u procesu Ilije Gorjačeva nikako nije slučaj. Odbrana je navela takođe da je Prvostepeni sud u rekordno kratkom roku, odnosno za 3 dana donio odluku o ekstradiciji, a sam spis se sastoji od 160 stranica, a što ukazuje na to da Prvostepeni sud nije ni mogao za tako kratko vreme revnosno doneti odluku, a što se vidi i iz učinjenih propusta u prvostepenom postupuku. Nadalje je odbrana navela da minimum 2 krivična dela od 4, a koje Iliji Gorjačevu stavljaju na teret ne postoje u Krivičnom zakonu Republike Srbije. Krivično delo "razbojništvo" u KZ Srbije i KK Rusije su potpuno dva razlčita dela i nemaju nikakve veze u inkriminaciji i biću dela da bi kao takvo bilo ostvareno. Razbojništvo u KZ Srbiji je "nasilna krađa", a u Rusiji, to je delo "organizovanje naoružane grupe u političkom interesu", a čime se ukazuje to da je učinjena i velika greška u pojmu krivičnog dela "razbojništvo", a koje se Iliji Gorjačevu stavlja na teret.

Takođe odbrana je navela i nekoliko činjenecia koje ukazuju na povrede odredaba krivičnog procesa.

Odluka prvostepenog suda je donesena na osnovu dokumentacije koju je ruska strana dostavila. Naime, svi prevedeni materijali u postupku koji su dostavljeni srbskoj strani, prevedeni su sa ruskog jezika na srbski jezik u Rusiji, te kao takvi nikako ne mogu biti verodostojni i biti premdet razmatranja jer samo sudski tumači za ruski jezik u Srbiji imaju ovlaštenje da originalne dokumente pisane na ruskom jeziku prevode na srbski jezik, i tek tada, kao takvi, mogu biti verodostojni i kao takvi upotrebljeni u postupku u Srbiji. Takođe se navodi  da se u dostavljenom prevodu na srbskom jeziku, a koji je prevela ruska strana, čak i na prvi pogled mogu uviditi greške u prevođenju. Kao takav primer navodi se i greška u prevodu na srbski jezik dopisa ruske strane, npr. da je smrtna kazna u Rusiji ukinuta. U stvari to je ogromna greška u prevodu, odnosno na nju je uveden moratorij, što su potpuno dva različita pojma, te kao i niz drugih grešaka u prevodu.

Odbrana je navela, da pored "neovlaštenih" i netačnih prevoda, greške u običnom govoru su manje-više prihvatljive, ali u pravničkom rečniku svaka reč mora biti tačno i precizno prevedena, jer jedna reč u ruskom ima potpuno drugačije značenje na srbskom. Nadalje, odbrana je navela da je Prvostepeni sud donio odluku na osnovu akta koji nije optužnica, a što bi morao biti, već da je to akt kojim se inicira određena radnja u nekom "istražnom postupku". Takođe, kao bitna činjenica je i ta da zahtev za ekstradiciju nije podnelo Tužilaštvo Ruske Federacije, nego je to učinjeno od organa koji se zove "Istražni komitet", a na zahtevu za ekstradiciju je potpis general-majora, te se postavlja pitanje kakve veze imaju general-major i pravosudne institucije. Takođe odbrana ističe da Prvostepeni sud u Srbiji nije mogao doneti odluku na osnovu dopisa organa, a za kojeg ni ne zna koje su mu nadležnosti i ovlaštenja u Rusiji, odnosno odbrana je ukazala da je Prvostepeni sud trebao i morao tražiti dodatna objašnjenja od ruskih pravosudnih organa te i tražiti da se dostave svi potrebni dokazi i materijali da bi se proces eventualno zakonski mogao i voditi.

Takođe tim odbrane je naveo da država Srbija koja ima svoje propise i svoje unutrašnje pravo ima dužnost da se njih i drži, a ne da se odluke donose u skladu sa tim, jer na "drugoj strani" stoji Ruska Federacija ili SAD ili bilo koja druga velika zemlja, te da politika i pravo ne smiju biti povezani, a što je slučaj u ovom postupku , te da se pravosudne institucije moraju baviti isključivo pravnom strukom, a odluke donositi samo i isključivo po zakonskim propisima zemlje. Odbrana je navela i to da Ruska Federacija nije ektradirala Srbiji u jednom nedavnom postupku njene državljane, iako je dostavila Rusiji svu neophodno potrebnu dokumentaciju, nego je Ruska Federacija odbila zahtev za izručenje, jer je smatrala i smatra da bi to bilo političko suđenje. Takođe je naveden i slučaj srbskog državljanina u SAD-u, a za čije izručenje se čekalo 3 godine jer se čekalo na usklađivanje članova Krivičnog zakona SAD-a i Srbije, odnosno krivičnog dela za koje je podignuta optužnica.

Veću se je obratio i Ilija Gorjačev te je u svom govoru objasnio detaljnije politička dešavanja i ponašanja određenih organa u Ruskoj Federaciji, a koja su vezana za njegov slučaj u RF i izručenje, te je zamolio Sud da postupi u skladu sa Zakonom i Konvencijom o ekstradciji.

Odbrana je takođe iznela činjenice da se Ilija Gorjačev već tri godine nalazi kao prijavljen strani državljanin u Srbiji, o čemu postoje potvrde MUP-a, kao i da je prijavljen kao dopisnik ruskih novina.

Na okončanju sednice veća, odbrana je zatražila od veća da se ukine rešenje Prvostepenog suda i ruski državljanin pusti na slobodu iz razloga tih, jer se nije ispunio ni jedan od propisanih elementarnih zakonskih uslova da bi bio ekstradiran, te i da su prekršene bitne procesne norme, ili da predmet vrati Prvostepenom sudu na ponovno razmatranje.

Odluka Vrhovnog kasacionog suda Srbije biće doneta za 7 dana.

Ilija Gorjačev je ruski novinar, istoričar-balkanista, odlikovan od strane patrijarha moskvoskog i sve Rusije Alekseja, za naučni rad o stradanju Srba u NDH za vreme Drugog svtetskog rata. Obilazio je i izveštavao sa ratom zahvaćenih teritorija bivše SFRJ, više puta boravio na Kosovu i Metohiji izveštavajući za ruske medije o sukobima i stradanju srbskog naroda.

Vanja Savićević,