SAD i Nemačka će se zajedno baviti prisluškivanjem

Nemci su negodovali u vezi sa raskrinkavanjem delatnosti američkog obaveštajnog resora po čitavom svetu, ali to nije na nešto uticalo. Predstavnici specijalnih resora SAD i Nemačke su potvrdili da rade na zajedničkom projektu prikupljanja informacija o ličnom životu građana putem prisluškivanja telefonskih razgovora i proučavanja sadržaja elektronskih pisama.

Reč je o tome bila davno, te nikakvi špijunski skandali neće naterati Berlin da odustane od toga, - smatra predsednik Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Rusije Fjodov Lukjanov.

- SAD imaju mnogo mogućnosti za politički pritisak na Evropljane. Zato uz sve nezadovoljstvo, a čak i sramotu, Evropa ne može da od nečeg odustane, kaže SAD «ne». Inače, otvaranje Centra za prisluškivanje telefonskih razgovora svedoči da je stepen političke nezavisnosti Evrope od SAD veoma nizak.

Novi centar, čija izgradnja će koštati 124 miliona evra, nalaziće se u Visbadenu, u sedištu Ujedinjenih snaga SAD u Evropi. On mora da bude završen 2015 .godine. Američka vojna lica izjavljuju da će taj centar omogućiti prikupljanje obaveštajnih informacija, korisnih za snage SAD u Evropi, Africi i drugim regionima sveta. Pored toga će Nemci dobijati preciznije podatke o zločinima, koji se spremaju. U nemačkoj obaveštajnoj službi tvrde da je američki program prisluškivanja već pomogao da se spreči nekoliko terorističkih akcija na teritolriji Nemačke, zato će delatnost novog centra biti veoma korisna za mesne specijalne resore.

S takvim mišljenjem se ne slažu građani i opozicioni političari Nemačke. Posle raskrinkavanja Snoudena, koji je pokazao da se SRN nalazi pod pažljivom kontrolom američkih specijalnih resora, nemačka javnost je zatražila od vlade odlučne mere. Međutim, kancelar Angela Merkel se ograničila izjavom da je uhođenje saveznika neprihvatljivo. Poseta SAD-ama ministra unutrašnjih poslova Nemačke Hansa-Petera Fridriha - tobože radi objašnjenja – ispala je samo diplomatska formalnost.

Inače, ionako je razumljivo da su svi znali o špiuniranju ili u svakom slučaju naslućivali. Niko ne planira da odustane od takvog načina prikupljanja informacija. Pitanje je samo u tome, koliko saveznici mogu da imaju poverenja jedni prema drugima, - ističe direktor agencije poslovne obaveštajne službe R-Tehno Roman Rogačev.

- Od toga se ne može pobeći. Interesovanje prema prisluškivanju bilo je ranije, postoji danas i postojaće dalje. Zato će se takvi programi razvijati. Skandal u vezi sa Snoudenom nije zaboravljen. Svi su izvukli određene pouke. Svi se sećaju da u svakom momentu može da se pojavi drugi Snouden, koji će takođe napustiti službu i izjaviti o nekom novom projektu. Međutim, prisluškivanje će biti osnova obaveštajne i kontraobaveštajne delatnosti.

Inače, osnovne zaključke su izvukle SAD. Posle slučaja sa izbeglim pripadnikom američke obaveštajne službe Edvardom Snoudenom vlasti su uvele strorži režim pristupa poverljivim informacijama, kao i pravilo čuvanja važnih dokumenata, podeljenih u nekoliko kompjuterskih servera. Između ostalog, u izgradnji centra prisluškivanja u Visbadenu učestvuju samo Amrikanci. Kako saopštava izdanje Špigel, svi građevinski materijali su uvezeni u Nemačku iz SAD. Izgradnju vode isključivo američke kompanije. To je krasnorečiv početak zajedničkog projekta obaveštanih resora dve zemlje.

Natalija Kovaljenko,