Rusija-Kina: "Mirovna misija" je ispunjena

U regionu Čeljabinska, počela je aktivna faza rusko-kineskih antiterorističkih vežbi "Mirovna misija-2013". 1 i 2 avgusta, u regionu su stigle glavne grupe Narodnooslobodilačke armije Kine. Zajedno sa svojim ruskim kolegama, oni će razraditi taktiku za brzo reagovanje u cilju zaštite od terorističkih pretnji i likvidacije njihovih organizatora.

Današnji veliki manevri su najviši od 2003. godine, kada su ruska i kineska vojska prvi put krenule sa vežbama u cilju zaštite od terorističkih napada. Oni se održavaju od 27. jula do 15. avgusta - tri nedelje. U vežbama učestvuje više od hiljadu ljudi, 100 komada vojne opreme, uključujući i dvadesetak aviona i helikoptera. Uprkos lošim vremenskim uslovima, u području poligona Čebarkulj, planovi dve vojske ostaju nepromenjeni.

Kineski Ustav ne predviđa stvaranje vojnih blokova i saveza sa drugim zemljama, ipak, vojna saradnja sa najbližim susedom i strateškim partnerom Rusijom – nalazi se u usponu. Zato postoje objektivni razlozi, smatra ekspert MGIMO Andrej Ivanov:

- Vežba je antiteroristička. I ta odrednica je važna. Antiterorističke vežbe se održavaju ne samo izmeđe dve zemlje, već i u okviru Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS). To je razumljivo, jer je opasnost od terorizma poznata ne samo Rusiji, već i Kini, na primer, u Sincjangu, Ujgurskom regionu. Ona je značajna za čitavu centralnu Aziju: mnoge zemlje iz tog regiona su članice ŠOS. Ali, pored opasnosti od terorizma, za Kinu i Rusiju je važan još jedan aspekt, koji nije eksplicitno naveden. Svet se suočava sa fenomenom "narandžastih revolucija", koje se završavaju prevratima. To je ozbiljna opasnost, koju Moskva i Peking ne mogu da ignorišu.

U julu, Rusija i Kina su održale velike pomorske vojne vežbe u zalivu Petra Velikog, u Primorskom kraju. Prisustvovalo je dvadesetak brodova različitih klasa. Cilj manevara je bio da se razrade akcije pri zahvatu brodova od strane morskih pirata, kao i spasilačke operacije. Pored toga, mornarica je usklađivala saradnju i u avio-morskoj odbrani. Neki stručnjaci su ove aktivnosti Rusije i Kine povezali sa planovima SAD i Japana o organizaciji sopstvene obuke kako na kopnu tako i na moru, koji su se dogodili početkom leta.

Moguće je da, aktivirajući se u tom pravcu, Vašington želi da uspostavi najbolju za sebe ravnotežu snaga u Aziji, uzimajući u obzir teritorijalni spor između Pekinga i Tokija. Reč je o ostrvima Senkaku, u Istočnom kineskom moru. Oni su izazvali niz velikih skandala. Ne ide sve glatko Kini ni u odnosima sa Filipinima, Malezijom i Vijetnamom. Dakle, prema geopolitičkoj verziji, jačanje vojne saradnje Rusije i Kine, između ostalog, ima za cilj da pokažu svoju nameru da formiraju sopstveni centar moći. Što je, u kontekstu multipolarnog sveta, potreba koju su više puta ponovili kineski i ruski političari i koja je sasvim prirodna.

Međutim, svi stručnjaci ne dele ovaj stav. Na primer, rukovodilac Centra za Aziju i Bliski Istok, ruskog Instituta za strateške studije Elena Suponina, smatra da su rusko-kineske vojne vežbe kadrovski događaj, koji nema globalni značaj:

- Kina je strateški partner Rusije. Na poslednjim pregovorima na najvišem nivou, dogovoreno je da će se saradnja između dve zemlje razvijati u svim oblastima, uključujući i vojsku. Današnje vežbe pokazuju da Moskva i Peking imaju ne samo zajedničke interese, već i raspoznaju i zajedničke pretnje. Danas, među zemljama ne postoje protivurečnosti: sva granična pitanja su rešena pre nekoliko godina. I one sarađuju ne protiv nekog, već zbog stabilnosti u regionu.

Ipak, mnogi ugledni analitičari i političari u Kini i Rusiji smatraju da je strateški savez između dve zemlje - ne samo ekonomska izvodljivost i bezbednost određenog regiona, već i pokušaj "mekog" otpora Zapadu i njegovim naporima da uspostavi globalnu kontrolu nad planetom.

Ilija Harlamov,