Sud BiH - kvazi tvorevina koja ne poznaje osnovna pravna načela, osuđuje Srbe i troši pare

Sud Bosne i Hercegovine je osnovan odlukom Viskog predstavnika u BiH Volfganga Petriča 08.05.2002. godine. Funkcija Visokog predstavnika je neprikosnovena autoritarna vlast koja ne odgovara nikome, a ličnost koja vrši tu funkciju u stvarnosti ima neograničena ovlaštenja u svim segmentima društevno-političkog života čijim se odlukama moraju sve državne institucije pokoravati.

Na osporene odluke, tvorevine Volfganga Petriča, odnosno Suda BiH, jednoglasnom odlukom sedamnaest sudija Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava prihvaćena je apelacija Abdulahima Mektoufa i Gorana Damjanovića protiv BiH. Oni su se žalili na retroaktivnu primenu Krivičnog zakona BiH iz 2003. godine po kojem ih je Sud Bih pravosnažno osudio na zatvorske kazne za krivično delo ratnog zločina počinjenog od 1992. do 1995. godine.

Podsetimo da je jedan od osnovnih pravnih postulata krivičnog prava taj da se isključivo sudi po zakonu koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a noviji zakon se može primeniti samo u slučaju da je povoljniji po izvršioca krivičnog dela.

Krivični zakon BiH iz 2003. godine je strožiji od Krivičnog zakona SFR Jugoslavije iz 1976. godine koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela.

Predsednik Evropskog suda za Ljudska prava, Din Špilman a je saopštio: Sud je jednoglasno ustanovio da je bilo kršenja člana 7. Konvencije.

Sud je utvrdio da Mektoufu i Damjanoviću nisu bili dostupni svi pravni mehanizmi zaštite od izricanja teže kazne. BiH im mora isplatiti po 10.000 evra na ime troškova postupka. Goran Damjanović izdržava 11-ogodišnju zatvorsku kaznu. Odbrana je najavila obnovu postupka. Iz Suda BiH su saopštili da oslukom suda u Strazburu nisu ukinute pravosnažne presude u predmetima Maktouf i Damjanović i da odluka ne utiče na ostale presude suda BiH. U Republici Srbskoj je stav da je odluka suda u Strazburu potvrda da Sud BiH nije imao pravo da osuđenim za ratni zločin sudi retroaktivno po Krivičnom zakonu BiH iz 2003. godine. Predsednik Republike Srpske je potvrdio političku borbu protiv Suda BiH:

- U svakom slučaju će to osnažiti našu dalju političku borbu protiv Suda i Tužilaštva BiH koji su nametnuti od strane visokih predstavnika i izvan su dejstonske i ustavne strukture BiH.

Republika Srbska u dijalogu sa Evropskom komisijom insistira na rešavanju pitanja pogrešne primene Krivičnog zakona BiH, a odgovorni u BiH pravosuđu treba da podnesu ostavke, a pored svih predsednica Suda BiH Meldžida Kreso.

Ova presuda je šamar pravosuđu BiH, istakao je Predsednik Narodne skupštine RS Igor Radojčić:

- Povreda člana 7. Evropske konvencije za ljudska prava je izuzetno retka u praksi Evropskog suda i predstavlja direktan šamar Sudu BiH, Ustavnom sudu BiH i pravosuđu BiH za sve ono što su radili u proteklih desetak godina.

Prema izveštaju o procesuiranju ratnih zločina koji je objavila Vlada Republike Srpske, Srbi su osuđeni na više od 1170 godina zatvora, dok su muslimani i Hrvati osuđeni zajedno na 325 godina zatvora.

Pravni ekspert i dekan Pravnog fakulteta Vitomir Popović je između ostalog istakao:

- Ja sam u to vreme radio kao Ombducman BiH u predmetu Mektouf i stao sam na stanovište da postoje povrede člana 7. Evropske konvencije, odnosno da Sud BiH može da primijeni samo bivši jugoslovenski zakon koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela. To je izazvalo žestoke reakcije u javnosti, a videli smo, sud u Strazburu je doneo jenoglasnu odluku jer je utvrdio kršenje ljudskih prava. Takođe, malo je presuda koje se odnose na sve slučajeve, odnosno praktično ih i nema. Ova presuda se tiče samo Mektoufa i Damjanovića i svi ostali koji smatraju da su njihova prava povređena u smislu člana 7. moraju podneti zahtev sudu u Strazburu. Postoji obaveza iscrpljivanja pravnih lekova u domaćem zakonodavstvu, ali imajući u vidu činjenicu da je Sud BiH stao na stanovište da ne primenjuje zakon koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela, kao i činjenicu da i Ustavni sud odbija apelaciju, može se smatrati da postoje nedelotvorni pravni lekovi i postoje uslovi za direktno obraćanje sudu u Strazburu. Od osnivanja Suda BiH postoji određeni broj sudija koji na sve moguće načine pokušavaju, bar kada su Srbi u pitanju izreknu što veći broj zatvorskih kazni i na taj način promene karakter rata. Naravno to ide u smislu prikazivanja Republike Srpske kao "genocidne tvorevine", što naravno nije uspelo pred Međunarodnim sudom u Hagu. To je ono što se može videti kod Ustavnog suda BiH, ali kod Suda BiH na to ne treba da obraćamo pažnju obzirom da najviši pravni standardi govore suprotno.

Oni ne mogu da odlučuju o Republici Srbskoj, jer je Republika Srbska država koja je nastala raspadom bivše jugoslovenske republike BiH. Ona sada zajedno sa Federacijom BiH čini tu novu dejtonsku BiH. Oni koji se u Sarajevu zalažu za ukidanje Republike Srpske moraju da shvate da ukoliko nema Republike Srpske nema ni BiH”, poručio je dekan Pravnog fakulteta u Banjaluci Vitomir Popović.

Posledice ovakvih odluka kvazi sudova su i te da će se pokrenuti i odštetni zahtevi za naknadu štete u kojima će oštećeni tražiti višemilionske štete, a koje će naravno zbog "savesnog" rada sudova platiti građani Republike Srpske i Federacije BiH.

Vanja Savićević,