Američki generali ne žele da ratuju u Siriji

Prvi zamenik šefa Cije Majkl Morel koji daje ostavku, ostavio je spisak osnovnih izazova po bezbednost SAD. Na tom spisku su pretnje koje potiču od Irana, Severne Koreje, Al-Kaide i perspektiva razvijanja pravog sajber-rata.

Kao glavnu opasnst Morel je nazvao mogućnost pada režima Bašara Asada. Ako se to desi, smatra Morel, Sirija će se pretvoriti u poligon za teroriste, između ostalog iz Al-Kaide. Pri tome oni će imati pristup hemijskom oružju, koje trenutno kontroliše zvanični Damask.

Majkl Morel nije jedini američki bezbednjak koji smatra da SAD ne treba da se mešaju u sirijski konflikt. Nedavno je takvo mišljenje izrazio šef Generalštaba armije SAD general Rej Odierno. Po njegovom mišljenju, smanjenje vojnog budžeta već se odrazilo na nivo pripreme vojnika i čak ograničena intervencija će dovesti do prevelikih gubitaka. Još ranije protiv vojnog učešća u sirijskom konfliktu izjašnjavao se šef Objedinjenog komiteta načelnika štabova SAD Martin Dempsi. On je objasnio da će ova operacija koštati previše i teško da će biti efikasna.

Vojnici mnogo bolje od senatora znaju šta je to rat, zato nema ništa neobično u tome što se oni protive uvlačenju SAD u još jednu avanturu, smatra politikolog Boris Mežujev.

- Tradicionalno vojska u SAD-u zauzima miroljubiviji stav. Najmiroljubiviji sede, ma koliko to bilo čudno, tamo gde najmanje očekujemo da ih vidimo – u vojnom rukovodstvu Pentagona. Tačnije to su isti ti načelnici štabova. Vojnici ne vole previše da ratuju. Jednostavno zato što shvataju cenu vojnih dejstava.

Treba primetiti da podržavajući sirijske ustanike, SAD ponavljaju grešku koju su već izvršile u prošlosti. Tako su 80-ih godina pomagali avganistanskim mudžahedinima koji su ratovali protiv sovjetskih trupa. Upravo tada, kako smatraju neki eksperti, ne bez učešća američkih specijalnih službi, nastala je Al-Kaida. Posle povlačenja oružanih snaga SSSR iz Avganistana članovi ove terorističke grupacije su nastavili svoju borbu, protiv SAD.

Između ostalog tako neoprezno ponašanje svojstveno je ne samo Vašingtonu, već i mnogim zapadnim partnerima. Primer može da bude politika Francuske. Boreći se protiv islamista u Maliju, pariz istovremeno podržava sabraću u Siriji. Na apsurdnost ove situacije više puta je ukazivao ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov. Za vreme jednog nastupa on je direktno rekao da na Maliju protiv francuskih vojnika ratuju isti ljudi koje je Pariz naoružavao u Libiji. Pri tome teroristi iz Libije ratuju i u Siriji. Ispada da se naše francuske kolege bore protiv nastavka libijske krize u Maliju, ali podržavaju teroriste koji potiču iz Libije u Siriji. Ovde je vrlo teško naći logiku, konstatovao je Lavrov.

Artjom Kobzev,