Mihalkov: Moj san je da kao Kusturica sagradim selo

Čuveni ruski režiser Nikita Mihalkov održao je master klas na svojoj letnjoj akademiji. U prepunoj sali sa velikim uspehom tokom puna dva sata je govorio i učenicima pokazivao glumačke majstorije po metodu Mihaila Čehova.

U osnovi tog sistema je fizičko dejstvo zahvaljujući kojem nastaji i dobro raspoloženje, i brige, i emocije.  

Mihalkov je predložio da mladi glumci čine različite gestove, a zatim da ih različito „ispunjavaju“ rečima, da bacaju lopte uz različite intonacije i da akumuliraju unutrašnju energiju. Posle master klasa sa znamenitim režiserom razgovarao je novinar moskovskog lista „Izvestija“.

Zar se to što ste danas pričali i pokazivali ne predaje na pozorišnim akademijama?

- Ne znam, ali sudeći po iskustvu u radu sa glumcima na snimanjima, oni čak i ne misle da takav metod postoji. Iako je ovo unikalna teorija i apsolutno genijalna, a otkriće je Mihaila Čehova. U Sovjetskom Sasvezu za Mihaila Čehova retko ko je bio i čuo jer nije postojao prevod njegove knjige.
 

Šta će biti ukoliko vaš diplomac dođe kod drugog režisera koji će ga naterati da zaboravi sve što ste ga vi naučili?

- Ukoliko polaznik naše akademije prihvatio to što govorim i to mu koristi, on će se ipak unutar sebe baviti tehikom gesta čak i ako ga nateraju da za šankom stoji mirno. Trudim se da nikome ništa ne namećem, već da govorim ono što i sam vidim. Ne želim da stvaram klovnove. Ja i na sopstvenom primeru pokazujem Čehovljev metod.

Koliko će se promeniti socijani status studenata nakon što akademija bude trajala čitavu godinu?

- Mene ne interesuje njihovo iskustvo ili starost, mene interesuje da li imaju istinsko visoko obrazovanje. Mi ne radimo sa brucošima, već se bavimo samo usavršavanjem, podizanjem profesionalizma na viši nivo. U pozorišnim akademijama ima veoma mnogo Stanislavskog, a nakon toga ide viša škola – škola Mihaila Čehova. 

Gde će se nalaziti vaša akademija?

- Pregovaramo da nam se dodeli jedna zgrada. Idealno bi bilo da buz nju bude još i internat, jer ne želimo da radimo samo sa Moskovljanima. Važno je da na akademiju dođu ljudi iz čitave zemlje.

U perspektivi planiramo da napravimo i akademsku agenciju sa bazom podataka o različitim profesionalcima. Ovo podrazumeva: da podatke koji se unose u bazua dobijamo i od onih koji ne upišu akademiju.
 

Koje još probleme ruskog filma želite da rešite?

- Ne želim da rešavam probleme. Problemi ruskog filma su, sa jedne strane veoma individualni, a sa druge prilično zajednički. Oni su u odsustvu visokotehnoloških i pripremljenih kadrova za svu profesiju, samo su kamermani izuzetak. Kamermani jednostavno moraju da budu profesionalci, jer je to njihov hleb. Ali, svi ostali, uključujući scenariste i producente, često rade na amaterskom nivou. Upravo zato želimo da odgajimo ne samo glumce, već cele ekipe – kamermane, režisere, scenariste i glumce koji rade zajedno i znaju mehaniku saradnje na mestu snimanja. Veoma je važno da scenarista vidi kako glumac vežba – scenario mora da bude napisan imajući u vidu kako će se igrati na sceni.

Scenarista napiše «Nikolaj je pomislio» i njega baš briga kako će se odigrati to «pomislio». Želimo da za godinu dana stvorimo stvaralačku porodicu sa svim potrebnim profesijama.

Nastava će se odvijati uz čaj i perece? 

- Kada Bog da i pojavi se velika akademija, to će biti zdanje podeljeno po zonama. Postojaće nekoliko čajnih prostorija – crvena, zelena, siva, žuta... Ovo znači da neće biti slušaonioca gde će ljudi sedeti za stolovima i zapisivati predavanja. Hoću da stvorim domaću atmosferu i za probe i za nastavu. Veoma bih želeo da u velikoj akademiji učenici što više razgovaraju sa najrazličitijim ljudima – počev od arhimandrita Tihona do Eduarda Limonova.

Idealno bi bilo da takva ustanova bude u prirodi...

- Postoji ideja da akademija bude van grada, ali bi za to bila potrebna velika gradnja. Moj san je da - po primeru Kusturice - napravim svoje selo. Već sam za akademiju izabrao predivno mesto, ali za to su prtrebna velika sredstva.

Ali, to je, u suštini, idealna varijanta. Tamo bi deca otišla izvan grada i celu godinu učila, gledala filmove, družila se, skijala i kupala.

Preveo Goran Šimpranga,