NE UZIMAJTE KREDITE!

Zbog svetske ekonomske krize stručnjaci upozoravaju građane da umereno troše i ne uzimaju kredite, ali da ne povlače sredstva iz banaka! Moguć i pad kursa dinara

Građani Srbije moraju „debelo da pritegnu kaiš„ i nauče da štede jer će američka finansijska kriza uticati i na srpsko tržište, poručuju ekonomski stručnjaci i političari! Oni preporučuju građanima da budu maksimalno oprezni oko zaduživanja i podizanja kredita, ali da nema potrebe da povlače svoj novac iz banaka.

Ekonomista Danijel Cvijetićanin kaže za Press da je u narednom periodu za građane Srbije najvažnija štednja.


Jaka kontrola NBS

- Dolazi vreme racionalnog ponašanja i maksimalne štednje. Iako je većina građana Srbije siromašna, desetine hiljada ljudi ipak ima veliku kupovnu moć. Upravo ti građani, koji mnogo troše, treba da shvate da su se vremena promenila... Građani treba da razmišljaju i o tome koliko podižu stvaralačku sposobnost rada i da se zapitaju da li bi isti posao mogli raditi i u Njujorku, Londonu, Parizu ili samo u Srbiji - napominje Cvijetićanin.


Vlada: štedite!

U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja ističu da Srbija neće biti pogođena tako velikom krizom, ali da će građani svakako osetiti posledice u narednom periodu.

- Ipak, ne bi trebalo paničiti! Plate i penzije iz državnog budžeta biće redovne, kao i do sada, a državni sistem će normalno funkcionisati. Savet građanima je da u ovom trenutku normalno, racionalno funkcionišu. Društvo, inače, troši više nego što je zaradilo, pa bi povećana štednja dobrodošla i kod građana, i kod države - navode u Ministarstvu.

Goran Nikolić iz Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije naglašava da građani ne treba da povlače novac iz banaka.

- Supervizija nacionalne banke u Srbiji je dosta oštra, a izloženost deviznom riziku je restriktivna! Postoji rizik druge vrste, od rasta euribora, koji će povećati otplatne rate kredita, što je nepovoljno za zadužene građane. Takođe, potencijalni priliv kapitala može biti smanjen, što bi umanjilo privrednu aktivnost i uticalo na slabljenje dinara. Ipak, to ne bi bilo tako drastično i zato nema mesta panici, povlačenju novca sa računa, čuvanju dinara u slamarici... - kaže za Press Nikolić.


Rastu kamate

Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević ističe da građani moraju pažljivo da odlučuju o zaduživanju i podizanju kredita.

- To je građanima još ranije trebalo ukazati. Kod nas su ugovori obično u stranim valutama, tako da je to ogroman rizik. To se desilo i u SAD, ljudi su se mnogo zaduživali. Eto, kriza je došla, banke stale sa poslom, a cene nekretnina pale tako da ni njihova prodaja nije dovoljna da se pokriju zaduženja - ističe Kovačević.

Članica Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke Sonja Miladinovski objašnjava da će kao rezultat poskupljenja finansiranja u inostranstvu i domaći krediti poskupeti.

- Tako će se poskupljenje izvora finansiranja odraziti na visinu kamatnih stopa na srpskom tržištu. Ipak, važeća domaća regulativa ograničava mogućnost zaduženja građana na 30 odsto, odnosno 50 odsto od ukupnih primanja, što ostavlja potencijalnim korisnicima kredita dovoljno sredstava za ostale potrebe. Bitno je da banke i dalje građanima nude različite tipove kredita, sa kraćim i dužim rokovima otplate, dinarske ili sa valutnom klauzulom, sa promenljivom ili fiksnom kamatnom stopom... Tako će građani, kao i do sada, u skladu sa svojim primanjima i kućnim budžetom, moći da odaberu odgovarajući model - ističe Sonja Miladinovski.